Hrizantema je poreklom iz Azije, odakle je počela da osvaja svet. Njen cvet smatra se simbolom japanske carske porodice, pa se svake jeseni održava „Festival Hrizantema“ koji se još zove i „Praznik Sreće“. U narodu je dobila i druga imena poput: jesenja ruža i volovske oči, koja su i danas aktuelna na pijacama i u cvećarama.
Hrizantema može da se uzgaja podjednako dobro i u zatvorenom i u otvorenom prostoru. Oni koji je uzgajaju na otvorenom, sa početkom jeseni njihove bašte dobijaju nov izgled baš zahvaljujući njenim cvetovima raznih boja.
Biljka je sivozelena do pedeset santimetara visine. Stablo je razgranato i mesnato, a lišće naizmenično raspoređeno. Kod jesenje vrste je nešto drugačije. One narastaju izmedju trideset i osamdeset santimetara, imaju razvijen koren dok su cvetovi jajasti i cvetaju samo u jesen.
Cvetovi su mogu biti različite veličine, od šest do petnaest santimetara i to: jednostavni, slojeviti i puni. Postoji više vrsta i boja: ceo beo, žut, roze, narandžast, crven i ljubičast, ili šarena sorta gde je pri dnu žut ili purpuran. Iako se mogu dobiti tokom cele godine, hrizantema je ipak zaštitini znak jesenjih cvetnih aranžmana.
Sadi se na razmaku od četrdeset santimetara, pojedinačno ili u grupama, plitko u pesak koji je pomešan sa tresetom. Temperatura treba da bude oko 15 stepeni. Zalivaju se tek kada je pesak suv. Ne sme biti gusta sadnja kako bi se listovi nakon kiše brzo osušili.
Po nekim kineskim predanjima, ko pije vodu sa izvora oko koga raste ovo bilje imaće dobro zdravlje.
Treba da im se obezbedi dovoljno vode. Napunite saksiju, višak će izaći kroz rupice na dnu saksije. U ranoj fazi razvoja hrizantema ne sme da ostane bez vode, jer će to da dovede do manjeg rasta. Dok cvetaju, treba da ih zalivate svaki dan. Ne smeju im se prskati listovi, da se ne bi pojavile lisne vaši, crnog i suvog lišća.
Puževi predstavljaju najveću opasnost za hrizantemu. Najbolje je u proleće da se preduzmu mere da se oni unište, jer preko noći mogu da obrste lišće, mlade izdanke,… Najbolje je zaštititi ih folijom.
Kod nas se gaje i mini hrizanteme, koje imaju veliki broj sitnih cvetova. Veoma su guste i bogato cvetaju, nemaju oslonac već formiraju žbun. Da bi sačuvali loptast izgled žbuna, treba ih staviti na sunčano mesto, a posle cvetanja skratiti visinu da bude oko dvadeset santimetara.
Zbog jakih zima kod nas, najviše joj odgovara gajenje u žardinjeri i u saksiji kako bi s početkom mrazeva mogli da unesemo u kuću na neko zaštićeno mesto sa temperaturom oko sedam stepeni, da je volimo, mazimo i pazimo.
Da li ste znali da jedan grad u Kini nosi ime po ovoj biljci? Reč je Ču-Hsien (Grad hrizantema).
Da li želite da saznate više? Prođite kroz naš svet biljaka i svih njihovih tajni u glavnoj kategoriji Edukacija.
Ostavite odgovor
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.