Magnolija (Magnolia grandiflora)

Magnolija je ukrasno drvo iz porodice Magnoliaceae. Svoje ime duguje botaničaru Pjeru Magnolu, koga je Luj XIV poslao u svet da prikuplja najlepše biljke za versajski vrt.

Ova biljka vodi poreklo iz istočne Azije i sa Himalaja, istoka Severne Amerike i Centralne Amerike. Drvo magnolije je veoma cenjeno dekorativno drvo koje može narasti i do 10 metara u visinu. U zavisnosti od vrste, magnolija može biti zimzelena, polu-zimzelena ili listopadna. Neke od listopadnih vrsta cvetaju u rano proleće pre nego što drvo razvije listove. Zimzelena magnolija cveta u junu i julu, a može cvetati i duže. Cvetovi magnolije su krupni, dostižu dužinu do 15cm i širinu do čak 30cm. Mogu biti beli, roze, purpurni ili žuti. List magnolije je takođe atraktivnog izgleda, sjajne, tamno-zelene boje, a plod magnolije je velika mahuna egzotičnog izgleda koja se otvara u jesen i otkriva svetlo narandžasto-crvene bobice.

Najpopularnije sorte magnolije koje uspevaju kod nas su:
• Magnolija Bela Stellata ili zvezdasta magnolija – listopadni žbun idealan za manje vrtove koji cveta već sredinom marta meseca. Cvetovi su izuzetno brojni, bele boje.
• Magnolija Suzan – drvo širokih grana čiji su cvetovi ljubičasti. Cveta pre listanja, krajem marta meseca. Može se formirati i kao grm.
• Magnolija Nigra – ukrasno drvo ili žbun koje cveta nešto kasnije (sredinom aprila), a dešava se da ponovo procveta u avgustu.
• Magnolia Soulangeana Genie – novija sorta, jedinstven listopadni grm koji cveta krajem marta i početkom aprila. Pupoljci su crveno-crne boje, a kada se otvore dobijaju bordo-ljubičastu boju.
• Magnolija Kobus – visoko drvo do 10m visine, koje obilno cveta pre listanja. Cvetovi bele boje ostaju dugo na granama. Ovo je najotpornija vrsta magnolije.

Sve vrste listopadne magnolije mogu uspevati u našoj klimi, dok zimzelene bolje uspevaju u toplijim krajevima (na primorju). Magnolija je biljka koja voli blago kiselu zemlju bogatu humusom. Kada sadite ovu biljku, zemlju pomešajte sa tresetom. Bolje ju je saditi na mestima koja su zaštićena od vetra i dalje od drugih biljaka. Pošto je njen koren pljosnat i samim tim osetljiv, da se ne bi oštetio, ne bi trebalo okopavati deo oko njega. Dok je biljka mlada, trebalo bi joj zaštititi koren od zimskih smrzavanja. Tokom prvih nekoliko godina od sadnje magnoliju treba redovno zalivati, dok je kasnije dovoljno to raditi samo u letnjim mesecima. Redovno održavanje drveta magnolije podrazumeva orezivanje, odnosno proređivanje gustih grana i odstranjivanje uspravnih grana-vodopija.

Magnolija se razmnožava reznicama, semenom ili položenicama.
• Seme se skuplja u jesen kada počne da ispada iz mahune i odmah se seje. Ako ne izmrzne tokom zime, proklijaće rano u proleće, ali magnolija koja nikne iz semena neće cvetati 7-8 godina.
• Reznice se uzimaju u julu mesecu, a veličina grančice bi trebalo da bude 8-10 cm. Nakon odstranjivanja lišća, reznica se zabada u pesak. Čim se formira koren, biljka se presađuje u saksiju, u mešavinu baštenske zemlje, treseta i žutog peska.
• Najsigurniji način razmnožavanja magnolije je položenicama. Bira se jedan od snažnijih izbojaka i savija se u zemlju (uz matičnu biljku). Redovno se zaliva, a potrebno je od 18 meseci do 2 godine da „nova biljka“ pusti koren. Tek tada se odvaja od matične biljke i sadi negde drugde.

Magnolija je najpoznatija kao ukrasna biljka, ali poseduje i lekovita dejstva. Upotreba ekstrakta kore magnolije danas se koristi najviše u kozmetičkoj industriji. Smatra se da smanjuje crvenilo kože lica i poboljšava hidrataciju i elastična svojstva kože. Magnolija utiče povoljno i na ljudsko raspoloženje, pa se ekstrakt njene kore može koristiti za lečenje anksioznosti, napetosti, nervoze i nesanice. Interesantno je da bombone za dah koji sadrže ekstrakt kore magnolije, za vreme jedne konzumacije ubiju većinu oralnih bakterija koje uzrokuju loš zadah i propadanje zuba.

Izvori: rasadnikmihalek.com, britannica.com, magnoliasociety.org/ , sciencedaily.com/

Pogledajte i ostale biljke iz kategorije: Drveće i drvenaste biljke