Jagoda je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža (Rosaceae). Jagode koje danas koristimo u ishrani su hibridi Fragaria X Ananassa i ovom obliku postoje otprilike od polovine 18. veka. Preteča današnjih sorti jagode je nastala u Francuskoj, ukrštanjem dve vrste: Fragaria Virginiana sa istočne obale SAD i Fragaria Chiloensis, čileanske jagode.
Stabljika jagode je zeljasta i niska, visine od 10 do 40 cm. Na njoj se stvaraju bočni izraštaji ili krunice iz kojih izbija novo lišće, cvet i plod. Listovi su trodelno podeljeni, zelene boje, ali mogu biti različitih nijansi. Sva tri dela lista su ovalnog oblika i krupnije su nareckani po svom obodu. Cvetovi jagode su beli i obično imaju pet latica, a na jednoj cvetnoj dršci može biti nekoliko cvetova. Broj cvetova se po jednoj biljci kreće oko 20. Koren je uglavnom raširen do dubine od 40cm i dosta je razgranat.
Plodovi jagode su najčešće crvene boje, ali ima sorti sa belim ili žutim plodovima. Oblik ploda može biti okrugao, konusan, valjkast, kruškolik, srcast i nepravilan. Težina ploda može da varira od 8 do 35 grama, a kod nas se najviše proizvodi jagoda čiji plodovi u proseku imaju 18 grama.
Najpopularnije vrste jagoda kod nas su:
• divlja šumska jagoda
• zelena jagoda
• jagoda kitnjača
• baštenska jagoda
Jagoda je prilično otporna višegodišnja biljka koja se uspešno gaji u baštama i na većim plantažama. Retko izmrzava, a za ozbiljniju proizvodnju je neophodno obezbediti dobru regulaciju temperature, optimalnu vlažnost vazduha, dovoljnu količinu svetlosti, konstantno navodnjavanje i redovno đubrenje. Jagode najbolje uspevaju na temperaturama od 20 do 25°C, a za normalan rast su joj potrebne velike količine vode tokom cele vegetacije, a posebno u vreme sazrevanja plodova. Što se tiče đubrenja, azot i kalijum predstavljaju dva najvažnija hranljiva elementa koji povećavaju otpornost ove biljke prema biljnim bolestima i utiču na čvrstoću, boju i veličinu plodova.
Osim napolju, jagode se sve češće gaje i kao saksijske biljke. Najbolje je izabrati zemljane ili saksije od terakote, koje treba držati u hladovini, a zemlju održavati vlažnom. U saksijama se najviše gaje “mesečne” jagode, čiji su plodovi malo sitniji, ali je dobro to što rađaju od samog početka leta, pa sve do oktobra.
Bolesti koje najčešće napadaju jagodu su:
• Truljenje korena koje, osim propadanja biljke dovodi i do kontaminacije zemljišta
• Sivopurpurna pegavost lista koja dovodi do nekroze biljke
• Siva trulež – gljiva koja najčešće napada biljku kada nakon cvetanja i pojave plodova nastupi hladno vreme
• Štetočine – jagodin cvetojed i grinje koji takođe nanose veliku štetu prinosima ploda
Jagoda je biljka koja se koristi u ishrani u celom svetu. Retko se može naći osoba koja ne voli jagode, mada ih ne smeju jesti bebe, kao i osobe osetljive na alergije.
Jagode se koriste u tradicionalnoj medicini i kozmetici. Sadrže visok nivo vitamina A, B1, B2, B3, B9, biotin, vitamin C, E. Od mikroelemenata zastupljeni su: gvožđe, mangan, bakar, fluor, kobalt, selen, jod, a mikronutritienti zastupljeni u jagodi su: cink, kalijum, kalcijum, magnezijum, hlor, fosfor, sumpor, natrijum. Na muškarce utiče na taj način što cink deluje pozitivno na rast i funkcionisanje reproduktivnih organa, dok na žene utiče pozitivno na trudnoću.
Izvori: strawberryplants.org , gardenersworld.com , uzgajanje.com
Svideo vam se tekst, pogledajte još neko voće u istoimenoj kategoriji: Voće
Ostavite odgovor
Žao nam je, da bi postavili komentar, morate biti prijavljeni.