Crni luk (Allium cepa)

Crni luk ili kapula je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice ljiljana (Allum) koja se gaji već 4000 godina u svim delovima sveta. Poreklom je iz južne Azije, odakle je prenet u Egipat, a odatle u staru Grčku, a zatim u Rim i u Evropu. Nekada se verovalo da crni luk ima magijske moći, pa se na grobnicama i piramidama starih Egipćana, pored hleba, mogu videti i slike crnog luka, za koga se verovalo da simbolizuje večni život.

Crni luk spada u red najraširenijih povrtarskih vrsta. Može da naraste od 15cm do 45cm. Građa crnog luka podrazumeva nekoliko delova i to: list, lažno stablo, pravo stablo (iz koga se dalje razvijaju listovi i pupoljci) i koren. Listovi crnog luka se zelene boje, šuplji, cilindrični i prilično mesnati. Posle prolećnog razvoja, luk počinje gomilati rezervne materije u osnovi listova odmah iznad korena. Na taj način se formira glavica crnog luka. Crni luk ima kuglastu cvast, zelenkastobelih cvetova na jednoj ili više stabljika bez listova.

Crni luk može biti raznih veličina, oblika, boja i ljutine. Prema obliku glavice, može biti okrugli i pogačasti (delimično spljoštene glavice). Boja suvih ovojnih listova (ljuske lukovice) može biti bela, žuta, braon i ljubičasta, dok boja sočnih listova (očišćene lukovice) može biti bela, žućkasta, crvenkasta, ljubičasta.

Najzastupljenije sorte crnog luka na našim prostorima su:
• Majski srebrenjak – Lukovica je u obliku pogače, srednje krupna, bele boje i slabe ljutine.
• Radar – Okrugle je glavice sa tankom žutom ovojnicom, koristi se za zimsku proizvodnju.
• Vitez – Lukovica je okrugla, dobro zatvorena braon boje. Karakteriše je visok prinos.
• Prestige – Okruglaste lukovice svetlo braon boje sa kremastim i sočnim “mesom”. Jako se dobro čuva, te je i među najpolularnijima.
• Atos – Listovi su braon-žuti, glavica je okrugla čvrsta, srednje veličine.

Crni luk je biljna kultura koja se gaji za ishranu, a zbog svojih karakteristika, njegove lukovice se vrlo dugo mogu čuvati, zbog čega je izuzetno zahvalna biljka. Ima umerene zahteve prema toploti, pa je minimalna temperatura za njegovo nicanje od 2 do 4°C , a optimalna temperatura za rast i razvoj 22°C. Dobro podnosi zimske mrazeve. Da bi lukovica bila kvalitetna, neophodno je obezbediti vlažnost zemljišta (redovno zalivanje), dosta svetla (najbolje ga je saditi na osunčanim mestima) i pođubreno zemljište mrvičaste (isitnjene) strukture.
Uzgoj crnog luka se može obavljati na tri načina:
• direktnom setvom
• iz arpadžika (male glavice luka namenjene za setvu radi dobijanja konzumnog luka)
• iz rasada
Sadi se u proleće ili u ranu jesen, u već pripremljenu isitnjenu zemlju. Za početni rast (ispod zemlje) su mu potrebne niske temperature, dok su za rast lukovice najpovoljnije temperature od 13 do 24°C.

Da bi prinos crnog luka bio dobar, neophodno ga je zaštititi od napada biljnih bolesti, vaši i štetočina. Najčešće bolesti koje ga napadaju su: gar crnog luka – parazit koji izaziva zakržljalost biljke i smežuranost lišća, plamenjača luka – gljiva koja dovodi do gubljenja pigmenta u lišću koje se savija na dole, a biljka kržlja, siva trulež luka koja dovodi do truleži vratnog dela glavice. Od štetočina, crni luk je napodložniji napadu skočibuba, gundelja, sovica, tripsija, lukovog surlaša i lukove muve. Zbog toga je bitno luk saditi u čistu i tretiranu zemlju, dok seme luka mora biti zdravo. Vrlo je važno i redovno čistiti zemlju od korova.

Crni luk je najrasprostranjenija namirnica u ishrani čoveka. Koristi se za kuvanje brojnih jela i u svežem stanju. Osim svoje arome, bogat je i brojnim hranljivim sastojcima. Sadrži hrom koji pomaže u ćelijskoj reakciji sa insulinom, vitamin C koji podiže imunitet, kalijum, fosfor i kalcijum koji štite srčani mišić i kosti, vitamine B kompleksa. Utiče na smanjivanje LDL (lošeg) holesterola i povećanje HDL (dobrog) holesterola, te na taj način smanjuje krvni pritisak i sprečava formiranje krvnog ugruška. Sadrži i antioksidanse, kao što su selen i cink, koji pomažu pročišćavanju organizma.

Izvori: harvesttotable.com , agromedia.rs , newworldencyclopedia.org

Pročitajte i ostale tekstove iz kategorije: Povrće