Spanać (Spinacia Oleracea)

Spanać je jednogodišnja biljka koja spada u zeleno zeljasto povrće. Poreklo vodi iz Nepala i Indije, a u Evropu je stigao preko Persije i Kine. Svoje ime duguje persijskom nazivu “Aspānāḵ”.

Spanać spada u biljke kratke vegetacije (30-60 dana). Gaji se kao prolećni, jesenji i zimski usev. Najprirodniji i najukusniji spanać se javlja u proleće i leto, ali se zahvaljujući staklenicima i plastenicima može uzgajati tokom cele godine.

Što se tiče izgleda biljke spanaća, ona je obično uspravna i visoka od 30 do 40cm, sa razgranatim i tankim korenom. Listovi spanaća su tamnozelene boje, imaju široku lisnatu ploču, prekriveni su mehurastim dlakama i dostižu dužinu do 30cm i širinu do 13cm. Što se tiče njihovog oblika, donji listovi imaju dugačke drške i jajastog su oblika, dok srednji listovi imaju više šiljasti oblik ili su nazubljeni ka osnovi.

Postoji veliki broj raznovrsnih sorti spanaća i hibrida, koje se prevashodno razlikuju u smislu sazrevanja. Neke sazrevaju rano (Viroflej, Godry, Gigantski, Markiz, Stoik), neke pripadaju srednjoj sezoni sazrevanja (Blumesdel, Leafy, Burly, Matador, Mariska), dok neke kasno sazrevaju (Viktorija, Korent, Spokan).

Kada govorimo o uzgajanju za široku upotrebu, kod nas je najpopularnija sorta Matador, čiji su listovi su uglavnom ovalnog oblika, sivo-zelenkaste boje i koju karakteriše otpornost prema niskim temperaturama i naglim promenama vremena, kao i odličan imunitet i otpornost na infekcije.

Spanać se veoma lako uzgaja u bašti, plasteniku ili pod agrotekstilom. Osim u proleće, može se sejati i tokom leta i jeseni i na taj način se obezbeđuje nekoliko berbi tokom godine. Seme se seje direktno u zemlju, u redovima sa razmakom od 20 do 30cm između svakog reda, a između svakog semena od 8 do 10cm. Seje se u martu ili aprilu, a optimalna temperatura za rast spanaća je između 13 i 20°C. Za baštu od desetak kvadratnih metara, dovoljno je posejati 50 grama semena. Pošto je spanać biljka koja voli vlagu, potrebno je odmah nakon setve dobro zaliti zemlju, a tokom njegovog rasta bi ga trebalo zalivati na svakih 10 do 15 dana, u slučaju suše i češće.

Spanać se razmnožava busenom ili semenjem. Ukoliko je namenjen za porodične potrebe, dovoljno je desetak busenova, koji se zatim sade u dobro pripremljenu i nađubrenu zemlju.

Iako se spanać smatra jednom od najotpornijih biljnih kultura, ipak nije potpuno imun na biljne bolesti i štetočine. Najčešća bolest spanaća je plamenjača, koja se više javlja kod jesenjih i zimskih sorti, a štetočine koje ga napadaju su repin buvač, lisne vaši, muva i grinja spanaća.

Spanać je vrlo hranljiva namirnica koja se koristi u kulinarstvu u svežem ili kuvanom stanju. Neki ga nazivaju i „kraljem povrća“ zbog obilja minerala i vitamina: gvožđa, kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, cinka, joda, kobalta, fosfora, natrijuma, celuloze, vitamina A, C, E i K, proteina, vlakana.

U medicini se upotrebljava za poboljšanje krvne slike, sniženje nivoa holesterola u krvi, poboljšanje rada organa za varenje i kardiovaskularnog sistema. U novije vreme, naučnici su utvdili da je spanać mogući zaštitnik organizma od raka. Značajan je naročito za bivše pušače, jer je utvrđeno da oni, ako jedu spanać, manje oboljevaju raka pluća. Ustanovljeno je i da su u krajevima gde se jede dosta spanaća retka oboljenja od raka, a naročito od raka debelog creva, stomaka, ždrela i pluća.

Da bi se iskoristile sve blagodeti spanaća, potrebno je znati da se ne preporučuje dugo čuvanje spanaća u frižideru niti u zamrzivaču, jer on stajanjem gubi dobar deo svojih hranljivih sastojaka. Ostatak kuvanog spanaća obavezno treba baciti jer se nitrati fermentacijom u frižideru pretvaraju u opasne nitrite (koji je otrov za organizam).

Izvori: rhs.org.uk , plantinstructions.com , bastovanka.com , dijetaizdravlje.com

Pogledajte i ostale biljke u kategoriji: Povrće