Kamelija (Camellia Japonica)

Kamelija u sebi nosi eleganciju ruže, lepotu anemone i prefinjenost orhideje, i zbog toga se često naziva kraljicom cveća. Njeni divni cvetovi i duguljasti, tamnozeleni listovi krase balkone i vrtove širom sveta.

Poreklo kamelije?
Kamelija ili japanska ruža se smatra najstarijom kultivisanom biljkom, a njeno poreklo se vezuje za zemlje istočne Azije – Japan, Kinu i Koreju. Na naš kontinent je dospela iz Japana pre oko 300 godina kada su je Evropljani doneli kao sirovinu za proizvodnju čaja.

Poreklo kamelije?
Kamelija ili japanska ruža se smatra najstarijom kultivisanom biljkom, a njeno poreklo se vezuje za zemlje istočne Azije – Japan, Kinu i Koreju. Na naš kontinent je dospela iz Japana pre oko 300 godina kada su je Evropljani doneli kao sirovinu za proizvodnju čaja.

Izgled kamelije?
Kamelija važi za jednu od najpopularnijih ukrasnih biljaka na svetu. Svojim dugačkim tamnozelenim listovima i raskošnim cvetovima osvaja srca svih zaljubljenika u cveće. Boja njenih krupnih cvetova može biti bela, roze, krem, narandžasta, jarko crvena i šarena. Spada u zimzelene biljke koje se mogu gajiti u bašti i kao saksijsko bilje.

Pogodna klima za kameliju?
Iako se smatra da je kameliju teško uzgajati, to zapravo nije istina. Ovaj cvet voli hladnoću, te se može desiti da pod snegom čak i procveta. Hladnoća od 5-10°C joj neće naškoditi, ali se to može desiti usled velike toplote. Ovaj cvet voli svež vazduh i puno svetlosti, mada ne sme biti izložen direktnom suncu. Zbog nagle promene temperature, promene mesta i suvišnog zalivanja, lišće može da požuti i opadne. Zbog toga jednom zasađenu kameliju ne bi trebalo premeštati, niti je izlagati direktnom suncu. Najviše joj prijaju senovita mesta sa više vlage.

Kada kamelija cveta?
Kamelija cveta zimi i u rano proleće, od januara do marta, u svojoj trećoj godini života. Zavisno od uslova i umešnosti gajenja, cvet kamelije može trajati od samo nekoliko dana do čak par meseci. Cvetovi koje rađa mogu bit jednostruki, dvostruki i poludvostruki.

Visina koju kamelija dostiže?
Stablo kamelije može dostići visinu do 11m. Mlade grančice su glatke, crveno-smeđe boje, a kasnije dobijaju svetlo-sivu nijansu. Listovi su duguljasti, ovalni i nazubljeni po ivicama, sa zašiljenim vrhom.

Koje sorte kamelije postoje i u kojim bojama (nijansama) je možemo naći u svakodnevici?
Cvetovi iskonske japanske kamelije su sitni miomirisni i veoma otporni, dok hibridni primerci imaju veoma krupan cvet – do 15cm, ali bez mirisa. Cvetovi mogu biti pojedinačni ili u parovima i javljaju se u nekoliko boja. Izvorna biljka, donesena iz Japana, Camellia Sasanqua, sa nadimkom “cvet planinskog čaja”, jača je i otpornija od svoje rođake Camellia Japonica. Ona se lako prilagođava novim uslovima, i cveta bogato već od jeseni. Dosta dobro podnosi i jako sunce i senku. Ovu vrstu kamelije, nažalost, teško je nabaviti u našim krajevima.

U čemu se kamelija sadi i gde se čuva?
Ova biljka se može gajiti u bašti, saksiji, kao sobno ili spoljno bilje. Camellia Japonica ne voli prevelike saksije, a uspeva u lakoj rastresitoj zemlji. Ne treba je presađivati svake godine, već svake treće ili četvrte jer od čestog presađivanja manje cveta. Kad je posađena na otvorenom, najbolje mesto je ispod nekog zimzelenog drveta od čijih iglica će tlo biti kiselije, kakvo joj upravo i odgovara.

Šta kamelija voli (šta joj prija), a šta ne? Kakvi uslovi i kakvo zalivanje (koliko i kada)?
Kamelija se može izneti napolje još u maju mesecu i ukopati sa saksijom, ali na mesto koje je izloženo samo jutarnjem suncu. Treba je zalivati samo ustajalom kišnicom ili mekom vodom, a pupoljke povremeno orositi čistom mlakom vodom pomoću fine prskalice.

Da li i kako održavati kameliju?
(da li joj se čupaju listovi, cvetovi… ili ne?)
Kad precveta i završi rast, a to je leti, kamelija ulazi u period mirovanja, zasušenja, koji traje oko 5 do 6 nedelja. Tada je treba ređe zalivati, ali češće prskati. Krajem septembra ili polovinom oktobra opet je treba uneti u sobu koja se zagreva, na umerenu temperaturu, i staviti je uz prozor. Kada se pokažu pupoljci može se otpočeti sa zalivanjem.

Da li je kamelija podložna biljnim bolestima? Šta raditi ako ih ima?
Najteža bolest kamelije je propadanje/sušenje. Ovu biljnu bolest uzrokuje gljiva koja doprinosi da listovi na zaraženim granama požute i uvenu, a mladi izbojci se osuše i otpadnu. Zaraženi delovi biljke venu i odumiru.
Postoji i palež cveta kamelije koju takođe uzrokuje vrsta gljive u uslovima povećane vlage. U početku ove bolesti na laticama su vidljive male, nepravilne, smeđe mrlje, koje ubrzo postaju sve veće, a zaraženi cvet otpada već nakon 24 do 48h.

Trulež korena je bolest karakteristična za vrstu Kamelija Japonica, koju opet izaziva jedna vrsta gljive. Prvi simptomi ove bolesti su ujednačeno žućenje listova, slab rast i uvenuće cele biljke.

Da se biljne bolesti ne bi pojavile, kameliju treba pravilno održavati i negovati. Ukoliko se bolest ipak pojavi, treba pokušati sa presađivanjem u novu zemlju, koja treba biti kiselog sastava.

Da li želite da saznate više? Prođite kroz naš svet biljaka i svih njihovih tajni u glavnoj kategoriji Edukacija.