Muškatle (Pelargonija)

Muškatle, u narodu poznate i kao pelargonije su višegodišnje biljke cvetnice, koje od proleća do jeseni ukrašavaju brojne terase, hodnike, prozore i bašte. Kao jedna od najpopularnijih vrsta cveća, muškatla je svoje mesto našla u mnogim domovima, jer raznovrsnim bojama svojih cvetova ulepšava svaki kutak i podstiče dobro raspoloženje.

Kog je porekla muškatla?

Muškatle vode poreklo iz južnih delova Afrike. Iako su po svemu sudeći tropske biljke, one odlično uspevaju i na našim prostorima. Zbog svoje velike otpornosti, mogu se gajiti u skoro svim delovima sveta.
Prema starom verovanju, muškatle donose sreću, pa se mnogi odlučuju na ovo cveće zbog njegove bogate simbolike. Evo nekih verovanja prema boji muškatle:

• Crvena muškatla – smatra se zaštitnim cvetom koji simbolizuje dobro zdravlje
• Bela muškatla – nekada se verovalo da bela boja ovog cveća odbija zmije, pa je ono sađeno u dvorištima, kako bi kuća bila zaštićena.
• Ružičasta muškatla – koja je najčešće bila korišćena u ljubavnim čarolijama

Kako izgleda muškatla?

Muškatle, u zavisnosti od vrste, mogu narasti i do 60cm u širinu i 25cm u širinu. Koren im je razgranat i plitak, a listovi zeleni i neupadljivi. Ono što muškatlu čini posebnom jesu njeni cvetovi koji mogu biti krupniji, sitniji, jednostruki ili dupli, a javljaju se u najrazličitijim tonovima boja, od belih i ružičastih, preko crvenih i bordo, do ljubičastih, plavih, višebojnih. Takođe, one mogu biti stajaće, viseće i puzavičave.

Koje vrste muškatle postoje?

Muškatla obuhvata veliki broj vrsta, a najzastupljenije su:

• Muškatle kaliope koje su hibrid između obične i viseće muškatle sa krupnim cvetovima poput obične muškatle i sjajnozelenog lišća nalik na viseću muškatlu
• Engleske muškatle koje imaju bujne velike cvetove raznovrsnih boja, rastu iznad listova na dugim peteljkama, i mogu da budu veličine i do pet centimetara. Cvetaju obilno samo jednom godišnje kasno u proleće.
• Viseće – padajuće muškatle su višegodišnje biljke sa mesnatim lišćem, koje je pritom jestivo. Cvetovi su uglavnom bele, ružičaste ili crvene boje.
• Ledene muškatle koje imaju dupli cvet raznih boja, od bele do crvene. One ostaju celu zimu u cvetu (naravno ne onako brojno kao leti), zbog čega su i dobile naziv “ledene”
• Slovenačke muškatle koje spadaju u viseće vrste i koje odlikuje bujan rast i veoma dugačke stabljike, što čini ovu vrstu muškatli omiljenom već dugi niz godina. Njihovi cvetovi takođe mogu biti različitih boja.

U kakvoj klimi uspevaju muškatle?

Optimalna temperatura za gajenje muškatli je od 10 do 27 °C. Na nižoj temperaturi ova biljka počinje da propada, na 10° C ulazi u fazu mirovanja u kojoj može preživeti dosta dugo, ali ne raste i ne cveta, dok se na temperaturi višoj od 30 °C njen rast zaustavlja.

Kada i kako saditi muškatle?

Muškatle se sade u proleće i, iako nisu mnogo zahtevne, ipak je bitno izabrati kvalitetan supstrat. Danas se u cvećarama može naći zemlja namenjena baš za njihov uzgoj. Prilikom sadnje treba obratiti pažnju da zemlja ne bude previše nabijena pošto one vole lagan i rastresit supstrat. Mogu se saditi u saksiji ili u bašti, na svetlim mestima skrivenim od promaje.

Nega muškatli?

Ova biljka nije zahtevna za negu, te je i to jedan od razloga njene popularnosti. Kao i sve ostale biljke, zahteva dosta svetla. Zalivanje treba biti redovno, ali umereno, da koren ne bi istrulio. Treba napomenuti da muškatle uvek lakše podnose manjak nego višak vode u zemljištu.
Ono što je karakteristično za muškatle jeste da zahtevaju redovno orezivanje u svim fazama cvetanja, da bi bile bujnije i spremnije za sledeću sezonu. Po dolasku pozne jeseni, treba ih orezati i čuvati na svetlom i prohladnom mestu uz povremeno zalivanje, do 3 puta tokom čitave zime.

Da li želite da saznate više? Prođite kroz naš svet biljaka i svih njihovih tajni u glavnoj kategoriji Edukacija.