Narcis, omiljeni cvet u mnogim baštama, tradicionalno se smatra simbolom proleća i lepote, a u mitologiji se čak naziva i talismanom ljubavi. U narodu je poznat i pod imenom sunovrat.
U pitanju je višegodišnja biljka iz roda Narcissus, iz porodice lukovičastih biljaka Amarilis. Narcis pripada potporodici lukova (Allium) u koju spadaju i luk, ljutika, sremuš i vlašac.
Narcis vodi poreklo iz južne Evrope i zapadne Afrike, a centar njegovog porekla je zapadni Mediteran, tj. Iberijsko poluostrvo.
Ovo cveće pretežno raste na livadama i šumovitim područjima. Zemlje u kojima se najviše gaji su Engleska, Španija, Nemačka, Danska i naravno Holandija.
Opšte karakteristike narcisa
Stabljika narcisa je uspravna, zeljasta i šuplja. Najčešće je visine od 30 do 60cm. Ipak, kultivacijom su kreirane i patuljaste vrste koje dosežu visinu od 5-8cm. Uz stabljiku raste duguljasto svetlo zeleno, usko, trakasto lišće, koje može porasti do visine od 40 cm. Na vrhu stabljike najčešće se nalazi po jedan cvet.
Koren ovog cveta je po tipu žiličast. Lukovica je loptastog ili jajastog oblika, suvog omotača, duga oko 5cm.
Cvet je sastavljen od centralne krune u obliku trube koja je okružena sa šest latica. Zavisno od sorte, cvetovi mogu biti viseći ili uspravni, jednostruki ili dvostruki. Plod narcisa je suva čaura u kojoj se nalazi sitno crno seme.
Cvetovi samoniklih vrsta su najčešće žute i bele boje, a razvijeni su kultivari i drugih boja, poput narandžaste i ružičaste. Trubasti deo cveta ponekad se razlikuje od boje okolnih latica. Ova biljka cveta u rano proleće, od februara do aprila. Razvijene su i sorte koje cvetaju na jesen.
Vrste narcisa
Danas na svetu postoji oko 116 priznatih vrsta narcisa. Zavisno od oblika i boje cveta, postoji nekoliko glavnih grupa:
- trubasti,
- pesnički (obični),
- veliko krunasti,
- sitno krunasti,
- patuljasti,
- višestruki,
- višecvetni,
- ciklamski,
- narcis Jonquilla,
- narcis Triandrus,
- narcis Tazetta.
Uzgoj narcisa
Uzgoj ove biljke ne zahteva posebnu „umetnost“ niti brigu. Pošto je u pitanju višegodišnja biljka koja raste iz lukovice, nije ga teško ni održavati, ali ni razmnožavati. Najvažnije je posaditi lukovice u pravo vreme, pravilno ga zalivati i đubriti.
Zemljište
Ova biljka podnosi različite tipove zemljišta – peskovita, glinasta, ilovasta. Idealno je da tlo bude blago kiselo ili neutralno, Ph vrednosti oko 6-7. Takođe, bolje će se razvijati u dobro dreniranom zemljištu. Za bolje cvetanje, jednom godišnje se može dodati sloj komposta ili organskog đubriva. Važno je napomenuti da prilikom sadnje ne treba dodavati đubrivo, jer može oštetiti lukovice.
Klima – narcis najbolje uspeva u umerenom klimatskom području. Voli osunčana mesta, ali dobro podnosi i hladnoću. Za vreme vegetacije, potrebno mu je minimalno 4-6 sati sunca dnevno. Podnosi vrlo niske temperature koje, između ostalog, pogoduju njegovoj lukovici, jer se u tom periodu u njoj skladište nutrijenti.
Vreme sadnje
Narcis se sadi na jesen, do sredine oktobra, a ako vremenske prilike dozvole i kasnije. Sadnju treba obaviti najkasnije 2-4 nedelje pre nego što temperatura padne ispod nule.
Rupa za sadnju treba da bude duplo veće veličine od lukovice, dok razmak između lukovica treba da iznosi oko 15 centimetara.
Nakon sadnje, zemljište treba dobro zaliti kako bi se biljka ukorenila. Kasnije zalivanje treba da bude ređe, kako lukovice ne bi istrulile.
Uzgoj narcisa u saksiji
Narcisi se uspešno mogu gajiti i u saksijama, žardinjerama ili zemljanim posudama, a ako su kućni uslovi dobri, mogu cvetati i tokom cele zime.
Prilikom kupovine lukovica, potrebno je naglasiti da su nam potrebne za kućni uzgoj. To su uglavnom ranocvetajuće sorte, pripremljene za cvetanje već tokom decembra.
Posude mogu biti različitih dimenzija, ali poželjnije su srednje i velike. Mogu se napuniti zemljom iz bašte ili mešavinom komposta, supstrata za cveće i malo peska. Sadi se tako što se dve trećine posude napuni zemljom, a zatim se stavljaju lukovice, koje ne treba da se dodiruju.
Nakon sadnje, saksija se naliva ustajalom vodom i drži se u hladnijoj prostoriji, kraj prozora. Kada biljka dostigne visinu oko 15cm prenosi se u topliju prostoriju, a ubrzo se pojavljuju i prvi cvetovi.
Jednom godišnje u posudu treba dodati malo komposta ili organskog đubriva za cveće.
Razmnožavanje narcisa
Narcise u bašti možemo razmnožavati odvajanjem mladih lukovica. U jesen cele busene lukovica možemo izvaditi iz zemlje, razdeliti ih, dezinfikovati i ponovo posaditi na novo mesto.
Ukoliko se gaji u saksiji, možemo ga presaditi kada koren biljke preraste saksiju, a najbolje vreme za to je proleće. Narcis je potrebno dobro zaliti, presaditi i ostaviti neko vreme bez zalivanja u senovitom mestu kako bi se koren pravilno užilio.
Bolesti narcisa
Najčešća bolest kod narcisa je bazalna trulež, koja izaziva usporen rast i truljenje korena. Simptomi se vide na lukovicama, na kojima počinju da rastu bele ili ružičaste gljivice.
Osim ove, postoje i druge bolesti koje mogu napasti ovu biljku, a to su:
- Fusarium
- Botritoza
- Penicilna trulež
- Virusi narcisa
- Pseudomonas…
Što se tiče štetočina koje napadaju ovaj cvet, najčešće su u pitanju puževi, lukovičaste muve, grinje, lisne uši i tripse. U slučaju napada, biljke bi trebalo tretirati prirodnim repelentima, kao što je rastvor koprive, ili kupiti sredstva namenjena za tu svrhu.
Upotreba
Narcis je prvenstveno cvet koji se koristi za dekoraciju. Takođe, vrtlari ga često koriste kao odbranu od štetočina, kao što su miševi, voluharice, veverice, srne i zečevi. U voćnjacima se sade oko voćki da bi se stabla zaštitila od glodara.
U narodnoj medicini, njegova upotreba je poznata od davnina, kada se koristio kao lek za apscese, kao kontraceptivno sredstvo i kod histerije. Ipak, ova biljka se smatra otrovnom, jer sok iz njene stabljike i lukovice sadrži alkaloide koji su toksični. Ne sme da dođe u kontakt sa organima za varenje, jer ukoliko se pojede, može izazvati ozbiljno trovanje.
Zanimljivost
Neki smatraju da je ova biljka dobila ime po mitološkom liku Narcisu, koji se svakodnevno ogledao u vodi jezera u kome se na kraju i utopio, a na tom mestu su izrasli narcisi. Ipak, verovatnije je da je ovaj cvet ime dobio od grčke reči „Narcao“ koja ukazuje na njegovu narkotičnost, tj. otrovnost.
