Breza pripada rodu drvenastih biljaka iz porodice brezovki (Betulaceae) i broji preko 40 različitih vrsta. Ovaj rod uključuje i druge drvenaste i žbunaste biljke kao što su leska, lešnik, jova i grab. U narodu, breza je poznata i kao brezuša, briza, brizovina i metilka.
Ovo zahvalno i prelepo drvo ukras je mnogih dvorišta i javnih površina, te ga neki sa pravom nazivaju i “kraljica parkova”. U narodu predstavlja simbol rasta i stvaranja i simbolizuje ponovno buđenje, čistoću i mladost.
Opšte karakteristike
Ovo vitko i razgranato drvo se može naći u umerenom i hladnom pojasu Evrope, Amerike i Azije, ali najviše ga ima u hladnijim predelima severne hemisfere. Smatra se vrlo otpornim drvetom, što ukazuje i podatak da je breza jedna od prvih biljnih vrsta koja je nastanila zemlju posle povlačenja lednika nakon ledenog doba.
Ovo drvo može narasti izuzetno visoko, čak do 30 m visine. Karakteristično je po svom jakom korenu, belom stablu i tankim granama koje vise.
Stablo breze je prekriveno belom korom koja je glatka i smolasta. Na mladim stablima, kora se ljušti u tankim listovima, dok se na starijim stvaraju nepravilne pukotine koje daju karakterističan izgled ovom drvetu.
Brezine grane su tanke i viseće. Na njima raste veliki broj sitnijih listova svetlozelene boje i nazubljenog oboda, koji su spiralno raspoređeni na dugim drškama.
Breza ima jednodomne cvetove, tj. Ima i muške i ženske cvetove na istom stablu.
Vrste breze
Dve vrste breze koje rastu u Srbiji su:
- Bela breza – najčešća u našoj zemlji. Kao što joj i naziv kaže, karakteristična je po svojoj beloj boji kore stabla.
- Maljava breza – zaštićena biljna vrsta koje u Srbiji najviše ima na Vlasinskom jezeru.
Pored ovih, postoje i druge vrste, kao što su: siva, papirna, rečna, slatka, žuta breza, koje su uglavnom nastanjene u severnoj Americi.
Uslovi za uzgoj breze
Breza se lako uzgaja. Može uspešno rasti na različitim tipovima zemljišta. Potrebno je da zemljište bude dobro drenirano i da ne zadržava previše vlage. Što se tiče klime, najviše joj prija umerena do hladna klima. Najčešće raste u područjima sa jakim kišama ili snegom tokom zime, dok leta mogu biti suva. Ovo drvo dobro reaguje na sušu. Interesantno je da breza vrlo lepo raste i na kiselom tlu, siromašnom hranljivim materijama.
Sadnja breze
Ovo drvo se sadi u proleće ili na jesen. Najbolje vreme je između novembra i marta. U prvih nekoliko nedelja nakon sadnje bitno je obezbediti dovoljno vlage u zemljištu, da bi se uspostavio koren.
Što se tiče mesta sadnje, treba voditi računa da se ne sadi preblizu drugog drveća, kuća i zgrada. Minimalna preporučena udaljenost od stambenih objekata treba da bude 3-5m.
Brezu je moguće uzgajati iz semena, sadnica i reznica.
Sadnja iz semena
Seme breze najbolje je posejati krajem jeseni ili početkom zime, kada je zemljište malo hladnije. Pre sadnje zemlju treba očistiti od korova i izriljati. Rupa za seme treba da bude dubine 5cm. Nakon sadnje seme treba zaliti vodom sobne temperature. Klica breze će niknuti u proleće, a do početka jeseni, uz odgovarajuću negu, mlada breza će porasti oko 25-35cm i može se presaditi na drugo mesto.
Sadnja sadnice
Sadnice breze je najbolje saditi u rupe prečnika 60cm, dubine oko 30 cm. Pre sadnje preporučljivo je dodati organske materije, poput stajnjaka ili komposta. Vrat korena sadnice bi trebalo da bude u ravni sa površinom tla. Da bi se izbeglo oštećenje, mladicu treba obezbediti nekim vidom podrške.
Nakon sadnje, važno je zaliti sadnice i malčirati zemljište oko korena baštenskim kompostom ili korom. Zalivanje treba nastaviti sve dok drvo nije potpuno ukorenjeno.
Razmnožavanje breze reznicama
Reznice breze se prave tako što se pažljivo iseče stabljika dužine 40-60cm. Reznica se stavlja u mešavinu vode i stimulansa korena i stavlja u prostoriju sa temperaturom do 25°C. Kada se pojavi koren, reznica se presađuje u posudu ili lonac i zaliva 2-3 puta dnevno kako bi se zemlja održala vlažnom. Posle 2-3 nedelje, sadnica se može presaditi na stalno mesto.
Otpornost – bolesti
Drvo breze je obično otporno na bolesti. Ipak, breza može patiti od smeđe truleži drveta, koju izaziva fitopatogena gljiva Piptoporus betulinus. Simptomi truleži su proređivanje krošnje, pojava plodišta na deblu i granama, dok drvo postaje lako lomljivo.
Što se tiče štetočina koje napadaju brezu, najčešći su sivi moljac, cigaraš i žižak. Takođe, poluparazitska biljka imela može da uspori rast breze, pa se preporučuje izbegavanje sadnje u njenoj blizini.
Sivi moljac
Gusenice sivog moljca žive unutar napadnutih organa, vrlo su male i teško ih je primetiti. Jedna gusenica može uništiti 2-3 cveta. Za suzbijanje ove štetočine mogu se koristiti preparati dostupni na tržištu.
Cigaraš
Cigaraš je štetočina koja se javlja na proleće. kada počinje da se hrani pupoljcima, lišćem i izdancima. Nakon parenja, ženke zagrizu peteljku lista i umotaju je u čauru, u koju polažu jaja. Cigaraš se suzbija uklanjanjem oštećenih listova i njihovim spaljivanjem, dok se u težim slučajevima biljka može tretirati hemijskim preparatima.
Johov žižak
Johov žižak se javlja tokom leta. Ženka polaže jaja na deblo i grane. Larve dalje napadaju unutrašnje delove debla i grana, što dovodi do usporavanja rasta i lomljenja grana. Da bi se sprečila bolest, potrebno je primeniti insekticid u kasnu zimu ili rano proleće, pre nego što larve prodru duboko u drvo.
Upotreba breze
Ova biljka koja se široko upotrebljava u medicini i kulinarstvu. U medicini se koristi kao diuretik i antiinflamatorno sredstvo, a u tradicionalnoj medicini kao lek za bolove i kožne probleme. U kulinarstvu se upotrebljava sok od breze, od koga se pravi alkoholno piće. U nekim zemljama, breza se koristi za proizvodnju slatkih sirupa koji zamenjuju šećer.
Breza se koristi i u drvnoj, papirnoj i hemijskoj industriji, za ogrev i za pravljenje ćumura.
Lekovitost – primena
Drvo breze se u narodu naziva „biljnim lekom za bubrežne bolesti“, jer se vekovima koristi za lečenje kamena u bubregu i upale bešike.
Listovi breze se koriste protiv infekcija urinarnog trakta.
Sok od breze čisti i oporavlja organizam, povoljno deluje na holesterol, pomaže rad jetre, doprinosi boljem izgledu kože, ublažava probleme sa zglobovima, doprinosi zdravlju zuba, jača imuni sistem, pomaže pri uklanjanju celulita i regulisanju težine…
Brezova smola se koristi u veterini za lečenje oštećenja kože životinja, kao što je šuga.
Zanimljivost: Sok od breze (brezina vodica) se sakuplja na vrlo zanimljiv način: jednostavnim bušenjem kore drveta kap po kap u posudu ili vrećicu. Ovaj sok se dobija samo jednom godišnje – u proleće. Veliko stablo može da da oko tri litre kvalitetnog soka, dok mlade breze nisu preporučljive za izvlačenje soka. Takav čisti sok breze može da se koristi nekoliko dana ili da se flašira za kasniju upotrebu.