Jorgovan

Jorgovan je višegodišnja drvenasto-žbunasta biljka koja pripada porodici maslina (Oleaceae). Svojim opojnim mirisom upotpunjuje osećaj proleća, koji nam je itekako potreban posle višemesečne zime. Svojim raskošnim izgledom i mirisom osvojio je srca mnogih ljudi koji ga rado gaje u svojim baštama, vrtovima, ali i u saksijama. Kakva je zapravo biljka jorgovan, koje su njegove glavne karakterisitike i kako ga možemo gajiti objasnićemo u narednom tekstu.

Kog je porekla jorgovan?

Legenda kaže da je jorgovan u Srbiju došao u 13. veku za vreme kralja Uroša Velikog. On je naime svojoj ženi, Jeleni Anžujskoj, koja nikako nije mogla da se navikne na Srbiju, doneo biljku jorgovana iz Francuske gde je ona odrastala, da bi se osećala kao kod svoje kuće. Od tada jorgovan, zahvaljujući svom izgledu i raskošnosti, počinje da se gaji u našoj zemlji.

Kako izgleda jorgovan?

Jorgovan je malo žbunoliko listopadno drvo, koje raste do visine od 10 metara. Njegovo stablo, ili stabljike (pošto ih može biti više) rastu do 30cm u prečniku. Listovi su mu srcasti, glatki i smešteni na kratkim drškama. Cvetovi su najinteresantniji deo jorgovana. Javljaju se u proleće, najčešće u aprilu ili maju mesecu. Cvetovi nisu pojedinačni, već su grupisani u velike grozdaste cvasti, dužine oko 20cm. Uobičajena boja cvasti je ljubičasta, ali se takođe javljaju roze, bela i žuta, ali čak i boja trule višnje, sa intenzivnim mirisom.

Vrste jorgovana

Jorgovan je najpoznatiji kao prolećna biljka, koju smo i opisali u tekstu iznad. Ipak, postoji i letnji jorgovan (indijski jorgovan) koji, kao mu ime kaže, cveta sredinom leta pa sve do kasne jeseni. Njega odlikuju cvasti purpurne, bele ili tamnoružičaste boje, a prednost mu je i to što u jesen njegovo lišće menja boju od tamno zelene, preko žute, narandžaste i crvene.

U kakvoj klimi uspeva jorgovan?

Jorgovan je biljka koja je veoma otporna na oštriju klimu, te se uspešno gaji u skoro svim delovima severne hemisfere. Klima u našoj zemlji je idealna za ovu biljku, tako da je ona veoma rasprostranjena u svim krajevima Srbije.

Nega i gajenje jorgovana

Jorgovan je biljka koja se može gajiti u bašti, ali i u saksiji. Svoj najpotpuniji izgled svakako će imati posađen u zemlju, dok se u saksijama može gajiti kao ukrasni žbunić, pa čak i kao bonsai.
Ova biljka je prilično zahvalna za uzgoj, jer nema preteranih zahteva. Voli osunčana mesta, ali uspeva i u polusenci. Što se tiče zemljišta, najbolje je da ono bude dobro drenirano i peskovito. Ipak, jorgovan će uspevati i u drugim vrstama zemljišta. Za vreme leta voli obilno i svakodnevno zalivanje, dok se u proleće i jesen zaliva nekoliko puta nedeljno.
Ova biljka najbolje cveta na starijem, neorezanom drvetu, te ako je neophodno orezivanje savetuje se da to obavite posle cvetanja, odnosno, pre nego što se formiraju pupoljci za naredno proleće.
Što se tiče gajenja u saksiji, jorgovan će svoj koren prilagoditi veličini posude, pa se preporučuje da se gaji u saksijama većeg prečnika. Potrebno mu je obezbediti i redovno prehranjivanje, da bi mogao pravilno da se razvija i da cveta.

Sadnja jorgovana

Sadnja jorgovana obavlja se u proleće ili jesen. Može se saditi u bašti, uz staze i oko kuće, kao živa ograda. Moguće ga je saditi pojedinačno ili po više primeraka u grupama ili s drugim ukrasnim grmljem u bašti.
Ukoliko se sadi jedan pored drugog, razmak između sadnica treba biti od 1,5 do 4,5 m, u zavisnosti od vrste. Rupa treba biti duboka koliko i koren i duplo šira od širine korena. Vrlo je važno da, nakon kupovine, sadnice odmah zasadite u zemlju, i to tako da se ne ošteti koren. Zbog toga koren ne treba čistiti od zemlje, već sa sve zemljom ubaciti u prethodno iskopanu jamu. Sadnja jorgovana podrazumeva i dodavanje đubriva u tlo, a posle sadnje ga je potrebno dobro zaliti.

Razmnožavanje jorgovana

Jorgovan se može razmnožavati iz reznica, koje se režu oštrim alatom sa matične biljke, i to tako da se na donjem kraju odseku ispod kolenca, jer se iz njih stvara koren. Reznice treba da budu dugačke najmanje 20 cm i da imaju nekoliko listova. Najjednostavnije je da se reznice umoče u hormon za zakorenjavanje i stave u mešavinu peska i zemlje, prekriju najlonom i stave na toplo mesto sa dosta sunčeve svetlosti. Njih treba svakodnevno provetravati i zalivati mlakom vodom, ali zemlja ne sme da bude previše vlažna. Najbolje vreme za zakorenjavanje je od marta do juna. Nakon ukorenjivanja, reznica se može presaditi u zemlju.

Orezivanje jorgovana

Iako jorgovan najbolje cveta ako nije orezan, neko će biti primoran na ovaj postupak. Ukoliko je to vaš slučaj, treba voditi računa o tome da jorgovan na mladim granama proizvodi cvetove tek nakon tri godine, te njih ne bi trebalo orezivati. Ako želite samo da podmladite jorgovan, potrebno je da svake godine uklonite samo jednu trećinu starih grana, kao i tzv. vodopije, koje rastu iz donjih delova stabla.

Takođe, osušene cvetove jorgovana treba redovito uklanjati da bi se sprečilo stvaranje semena, a nakon cvetanja potrebno je ukloniti osušene listove i odrezati suve grane jer se tako podstiče grananje.