Pitomi kesten (Castanea sativa)

Pitomi kesten, poznat i kao “hleb drvo” ili “žir bogova” je listopadno drvo iz porodice bukvi, koji se uspešno gaji u svim zemljama severne hemisfere. Poreklom, kesten se vezuje za oblast Male Azije, odakle se širio dalje na zapad. Danas, kesten najviše raste u južnoj Evropi i Sredozemlju.

Pitomi kesten je biljka koja može doživeti starost preko 500 godina. Njegovo stablo dostiže visinu od 20 do 30 metara, krošnja mu je široka i gusta, loptastog oblika, a kora stabla uzdužno ispucala i smeđesiva. Listovi su mu duguljasti, krupno nazubljeni, sa lica sjajni, sa naličja dlakavi.

Kesten cveta u junu, a plod je zreo od treće dekade septembra pa do kraja oktobra, zavisno od geografske širine, nadmorske visine i klimatskih činilaca. Plod je glatka orašica smeđe boje i u zajedničkom omotaču se razvijaju najčešće po tri ploda. Omotač ploda je gusto pokriven igličastim bodljama.

Što se tiče uslova za njegov rast, najviše mu odgovara mediteranska i umereno-kontinentalna klima sa srednjom godišnjom temperaturom od 11 – 15 °C. Kesten voli vodu, te mu tokom gajenja treba obezbediti dosta navodnjavanja. U idealnim uslovima, kesten godišnje može dati preko 200 kilograma plodova.

Pitomi kesten se sadi putem sadnica, koje se lako mogu naći u proverenim rasadnicima. Sadnju je najbolje obaviti u jesen, i to u jamu dubine oko 1m. Za bolje uspevanje, ne bi trebalo zalivati samu sadnicu, već oko nje nabacati zemlju visine do 15cm, zatim oko sadnice iskopati rupu u obliku levka i zaliti sa oko 10l vode. Kada zemlja upije svu vodu, potrebno je u udubljenje dodati zrelo stajsko đubrivo ili jako sitnu zemlju plitkog sloja od nekoliko santimetara.

Kada je kesten u mirovanju treba izvršiti orezivanje, a to obično podrazumeva uklanjanje starih grana radi podmlađivanja.

Najlakši vid rasađivanja pitomog kestena je sadnicama, koje se odrežu kao jednogodišnje mladice, te se drže u vodi dok ne puste prvo korenje, a zatim se presađuju u humusnu zemlju.

Iako je kesten veoma otporno i dugovečno drvo, mogu ga napasti biljne bolesti i štetočine od kojih su najčešći:
• Rak kestenove kore koji uzrokuje gljivica. Drvo koje je zaraženo brzo se suši, iako je bilo potpuno zdravo. Jedini način borbe protiv ove bolesti je raskrčavanje zaraženih površina i paljenje granja i debla.
• Tintna bolest koja se takođe prenosi gljivicom i uzrokuje trulež korena. Prvi simptomi su proređeni listovi i krošnja. Stabla se mogu tretirati fungicidima, ali češće je potrebno fizički ukloniti zaražena područja.
• Štetočine – kestenova osa šiškarica, kestenov savijač, kestenov moljac

Pitomi kesten je u širokoj upotrebi kao hrana, lekovito sredstvo, ali i u građevinarstvu i industriji. Veoma je bogat hranljivim materijama, kao što su vitamini B komleksa, A i C vitamin, minerali kalijum, natrijum, fosfor, sumpor, magnezijum, mangan, gvožđe, hlor i bakar.

U narodnoj medicini, od pitomog kestena se koristi kora, list i plod, a odlično je sredstvo protiv kašlja i znojenja, za umirenje i dobar san, protiv upale zglobova i išijasa, za lečenje šuljeva i jačanje korena kose, protiv proširenja vena i otoka nogu.

Izvori: beta.rs, tehnologijahrane.com, www.vrtlarica.hr