Hortenzija (Hydrangea)

Hortenzija je višegodišnja žbunasta ukrasna biljka iz porodice Hydrangeaceae. Poreklom je iz južne i istočne Azije, odakle je njen uzgoj počeo da se širi i u ostalim delovima sveta. Veoma dobro uspeva u našim krajevima i pogoduje joj naša klima.

U svetu postoji više od 70 vrsta hortenzija, a kod nas se najviše gaji vrsta Hydrangea macrophylla ili takozvana „seoska hortenzija“. Izgled ove biljke je prilično upečatljiv. Ona ima grane sa velikim lišćem i ogromnim prelepim cvetovima, a njen grm može izrasti od 70 do 150cm u visinu. Listovi su jajoliki, svetlo zelene boje i nazubljenih rubova. Ipak, ono što je najkarakterističnije za ovu biljku jesu njeni raskošni cvetovi koji liče na pom-pomove, odnosno šarenolike lopte koje mogu biti različitih boja – roze, svetlo plave, bele, crvene, ljubičaste. Zbog svog jedinstvenog izgleda, hortenzija je dobila ime “letnja kraljica”.

Interesantno je da boja cvetova hortenzije zavisi od kiselosti samog tla. Prirodna boja cveta je bela ili ružičasta. Da bismo dobili plavu ili ljubičastu boju, kiselost tla mora biti sa pH manjim od 6, dok će pH veći od 7 doneti crvene i ružičaste cvetove. Samo kod belih sorti, boja cveta ne zavisi od samog tla, nego cvetovi ostaju uvek beli.

Pošto naučno ime za hortenziju potiče od grčke reči hydra (voda), može se zaključiti da je hortenzija biljka koja zahteva puno vode. Ne treba je saditi na mestima gde ima dosta direktnog sunca, već izabrati mesto koje je osunčano ujutro, a poslepodne senovito. Zemlja treba biti vlažna i rastresita. Redovno zalivanje se podrazumeva, pogotovo u prvoj godini rasta, kada je biljka još mlada. Hortenzija dobro podnosi hladnoću, ali je preporučljivo saditi je na zaštićenom mestu da bi se cvetni pupoljci zaštitili od kasnog mraza.

Hortenzija se treba obrezivati i to tako da se starije grane odrežu 50 cm od zemlje. To ne treba činiti previše da ne bi ugrozili razvoj cveta i cvedtanje. Rez bi trebalo napraviti odmah iznad pupoljaka što će podstaći hortenziju da se i dalje širi na tim mestima. Čišćenje suvih delova biljke je takođe vrlo važno kako bi se omogućio dalji rast biljke.

Sadnja hortenzije se radi u proleće ili u jesen, i to u bašti ili u saksijama (žardinjerama). Što se tiče sadnje na otvorenom, najbolje ju je saditi ispod visokog drveća, jer tu i u najtoplijim mesecima ima dovoljno vlage. Hortenzija zahteva tlo koje je bogato humusom, umereno vlažno i blago kiselo (ph vrednost između 5,5-6). Ako se sadi u saksiji ili žardinjeri, treba izabrati dublju saksiju, širine minimum 30cm. Saksija mora imati drenažni sloj i način da se voda iz nje ocedi. Mesto za držanje treba da bude u hladu, sa malo sunca ujutru ili uveče. Orezivanje je neophodno, da bi se stvorio lep žbun. Obilno zalivanje se, pogotovo tokom letnjih meseci, takođe podrazumeva.

Hortenzija gotovo da nema problema sa biljnim bolestima i štetočinama. Većina insekata i bolesti može napasti cvet u leto. Najčešći problemi sa hortenzijama su siva buđ, puževi, pegavost lista, pepelnica i crveni pauk.

Hortenzija je biljka od koje ne treba očekivati lekovita svojstva, naprotiv, njeni cvetovi, iako prelepi, vrlo su otrovni i nikako se ne smeju jesti, jer mogu izazvati brojne tegobe, pa čak i komu.

Izvori: prirodnoizdravo.com , https://plantaddicts.com

Pogledajte i ostale ukrasne biljke u kategoriji: Ukrasno cveće ili ako vas interesuju Žbunaste biljke i penjačice, pogledajte kategoriju.