Ruža puzavica ili ruža penjačica je definitivno jedna od najpopularnijih i najlepših ukrasnih biljaka na svetu. Ovo prelepo cveće je stanovnik skoro svakog vrta, bašte, dvorišta i parka. Zbog svojih osobenosti, ruža sa pravom nosi naziv “kraljica cveća”. Hajde onda da vidimo koje su to njene osobine koje su joj donele ovaj epitet, kao i na koji način treba gajiti ovu “lepoticu” da bi nam uzvratila svojim potpunim sjajem.
Poreklo ruže puzavice?
Istorija ove biljke je i više nego daleka. Smatra se da su ruže ukrašavale bašte dalekog istoka još pre više od 5000 godina. Na tlo Evrope su stigle zahvaljujući Napoleonovoj ženi Žozefini, koja je naredila da vojska, sa svojih pohoda u Francusku, donese različite sorte ruža za njen dvorski vrt. U drugoj polovini XVIII veka, dolazi do velike ekspanzije uzgoja ruža na starom kontinentu, a odatle i u ostalim krajevima sveta.
Izgled ruže puzavice?
Ruža puzavica, kako joj samo ime kaže, raste veoma visoko i “kači” se na prirodnu ili napravljenu podlogu koja joj omogućava da se razvija i penje u visinu. Kao i sve ostale vrste ruža, i ružu puzavicu odlikuje izuzetno atraktivan cvet, koji može biti raznih boja – bela, crvena, roze, narandžasta, žuta, bordo, šarena. Stablo ruže puzavice može porasti i do 6m u visinu, a karakteristično je po trnju na kori grana. Cvetovi puzavice, u zavisnosti od vrste, mogu biti pojedinačni i u grupama, veliki ili mali. Ove ruže mogu biti stalnocvetajuće ili sezonske (cvetaju samo u proleće ili jesen).
Vrste ruža puzavica?
Tokom vremena, dolazilo je do raznih spontanih ukrštanja različitih sorti ruža. Čovek je birao, izdvajao i prenosio primerke koje je smatrao najzanimljivijim, najlepšim ili lekovitim. Mnogi od tih primeraka, osim u baštama i na terasama, pronalazili su svoje mesto u proizvodnji čajeva, lekovitih supstanci, parfema, kozmetičkih sredstava.
Danas postoji veliki broj vrsta ruža puzavica, koje se mogu podeliti u dve glavne grupe:
- Prave ruže penjačice, koje su nastale ukrštanjem ,,Rosa multiflora’’ , ,,Rosa wichauriana’’ i još nekih prirodnih penjačica.
- Druge vrste ruža penjačica nastala je mutacijom florobunda ili čajno-hibridnih ruža.
U našoj zemlji, najpoznatije su sledeće sorte ruža puzavica:
● Ruža Fontana – Poseduje krupne tamnocrvene cvetove koji cvetaju u cvastima tokom cele godine. Raste do 2m, a može se gajiti i kao grm, bez potpore.
● Ruža Don Žuan – Najpopularnija puzavica koja ima tamno crveni cvet, na dodir baršunast, sa jakim mirisom. Raste od 2 do 3m i cveta tokom cele godine.
● Ruža Santana – Cvet ove ruže je krv crvene boje i javlja se u cvastima. Cveta više puta godišnje. Raste od 2 do 3m, a grane su joj prilično elastične, te ne treba dodatnu podršku.
● Ruža Lavinia – Vrsta sa intenzivno ružičastim cvetom, jakog mirisa. Cveta tokom cele godine, a za kvalitetan rast joj je potrebna podloga uz koju će se penjati.
● Ruža Salita – Oranž blistava stalnocvetajuća sorta, plemenitih cvetova, neobične boje, visine 2-2.5m.
● Ruža Simpatija – Vrsta ruže grimizno crvenog cveta sa ružičastom nijansom u sredini, izrazito bujnog rasta (2-4m), koja cveta tokom cele godine.
● Polka – Sorta sa krupnim žutim cvetovima koji rastu u cvastima i odlikuju se intenzivnim mirisom. Cvetanje je neprekidno i produženo tokom cele godine. Može porasti od 2 do 4m.
● Vesterland – Ima krupne i trajne svetlo narandžaste cvetove veoma jakog mirisa. Raste do 2m visine i može se gajiti bez potpore.
● Parada – Cvetovi su ružičaste do nežno crvene boje, krupni i gusto ispunjeni. Tokom cele sezone prekrivaju vrlo bujan žbun, koji raste od 3 do 4m.
U kakvoj klimi uspeva ruža puzavica?
Ruže puzavice su veoma prilagodljive biljke, te uspevaju u različitim klimama. Dobro podnose hladnoću i mraz, te će se vrlo retko desiti da tokom zime izmrznu. Naša zemlja važi za jednu u kojoj je klima idealna za gajenje ovih ruža, što se može i videti po brojnim parkovima, vrtovima i dvorištima koji su ukrašeni ovim biljkama.
Nega i gajenje ruže puzavice?
Pošto se ruže puzavice uglavnom gaje u dekorativne svrhe, a većini je potrebna neka potpora da bi rasle, neophodno im je obezbediti površinu po kojoj će se penjati. To može biti konstrukcija od žice ili kanapa, koja će usmeriti njihov rast.
Što se tiče zemljišta u kojem će se saditi, moramo reći da ruže nisu izbirljive po tom pitanju i da će se dobro prilagoditi svakom tipu zemlje. Ono o čemu treba voditi računa jeste da puzavice traže dosta svetla, tako da im treba obezbediti od 4 do 6 sati direktnog sunčevog svetla.
Zalivanje ne mora biti često, ali mora biti obilno, pri čemu treba paziti da se ne polivaju listovi, zbog osetljivosti na pepelnicu.
Sadnja i razmnožavanje ruže puzavice?
Sve vrste ruža se sade iz sadnice, koju možete kupiti u svim bolje opremljenim cvećarama, poljoprivrednim apotekama i rasadnicima. Ruža puzavica se može saditi u zemlji i u saksiji.
Ukoliko se sadi u zemlji, to treba raditi na jesen, pri čemu između dve sadnice treba obezbediti razmak od 1 do 2m.
Ako ih želite gajiti u saksiji, trebalo bi da obezbedite saksiju većeg prečnika, najmanje 40cm, zato što puzavice imaju širok korenov sistem, pa će u suprotnom biljka vidno zaostajati u napretku. Osim toga, prilikom sadnje ruže, potrebno je obezbediti dobru drenažu.
Razmnožavanje ruža puzavica?
Puzavice se najčešće i najbolje razmnožavaju reznicama, i to na jesen. Za reznice je najbolje uzeti središnji deo grane, debljine olovke, pri čemu vršni deo grane treba odrezati, jer je suviše tanak za kvalitetnu reznicu. Alat koji koristimo za sečenje treba biti oštar i dezinfikovan. Važno je da na reznici razlikujemo gornji i donji rez. Gornji rez treba biti ravan, a donji zakošen. Reznica treba biti duga od 10 do 20cm i mora imati tri do pet dobro razvijenih pupoljaka koji se nalaze u osnovi listova. Sve listove sa reznice ukloniti ostavljajući oko jedan centimetar lisne drške.
Sadnja reznice se obavlja u gotov supstrat za ruže ili smesu zemlje i peska. Reznice se sade tako da je jedan ili dva donja pupoljka u zemlji. Iz tog dela će se razviti koren, dok će se Iz gornjih pupoljaka razviti nova biljka.
Orezivanje ruža puzavica?
Prve tri godine ruže puzavice se ne orezuju, već se samo usmerava njihov rast i to uvek vodoravno. Orezivanje se vrši tek nakon treće godine, u kasnu zimu ili rano proleće, i to tako da se ostavljaju dve do tri jake grane, dok se ostale skraćuju ili odstranjuju. Orezivanje je potrebno vršiti svake godine, kada je biljku potrebno i okopati, očistiti od korova i prihraniti.
