Asparagus (Asparagus officinalis L.), na našim prostorima poznatiji i kao špargla ili šparoga, spada u ukrasne jestive biljke. Ovo je vrlo stara sorta bilja, koja je poznata još od starih Grka i Rimljana. Smatra se da je poreklom iz Afrike, a pripada porodici šparogovki.
Vrste asparagusa
Asparagus se uzgaja kao ukrasna biljka, ali i kao jestiva biljna kultura. U pitanju su dve različite sorte:
- Asparagus densiflorus – sobna biljka nežnih zelenih listova koji podsećaju na paprat
- Asparagus officinalis L. – jestiva biljka koja se ubraja u vrlo cenjeno i skupo povrće
Jestivi asparagus se dalje deli na dve glavne grupe: divlji i kultivisani. U ovom tekstu pisaćemo upravo o ovoj kultivisanoj “jestivoj” sorti asparagusa, obuhvatajući sve što je bitno za njen uzgoj i upotrebu.
Kako izgleda asparagus?
Asparagus ili špargla je zeljasto, višegodišnje bilje. U pitanju je dvopolna kultura, koja nosi i muške i ženske cvetove na različitim biljkama. Ženski cvetovi se razvijaju u sitne crvene bobice, dok se od muških razvija tanak, uzdužan izdanak koji se koristi u ishrani. Ti izdanci su dužine od 15 do 25cm, s priljubljenim ljuspastim listovima i zatvorenim vrhom.
Što se tiče korena, špargla formira podzemni rizom na kome se razlikuju korenje i pupoljci – sve ovo zajedno se u poljoprivredi naziva „šapa”. Od rizoma, koji je formiran u obliku zvezde, u aprilu i maju se razvijaju izdanci (jestivi deo špargle), koji se sastoje od “mesnatog” štapića različitih veličina, sa blagim i slatkastim ukusom.
Kada izdanci izbiju na površinu zemlje, oni su dugački, manje više debeli i na vrhu imaju listiće slične pahuljicama. Od momenta kada izdanak dođe do kontakta sa svetlom, on postaje sve ružičastiji, dok ne postane ljubičast i na kraju intenzivno zelen, što je rezultat fotosinteze.
Uslovi za gajenje asparagusa?
Asparagus prirodno raste u blizini obala i primorskih regija, ali se uspešno prilagođava bilo kojoj klimi, sve dok ima dovoljno svetlosti. Gaji se na direktnom suncu ili u delimičnoj senci.
Za kultivaciju asparagusa poželjno je da tlo bude rastresito, peščano, dobro strukturirano i dobro drenirano. Špargle se odlično gaje i na peskovitom zemljištu.
Seme asparagusa najbolje klija na temperaturi od oko 20-22 °C. Kada temperatura zemljišta u blizini korena dostigne 10-12 °C, biljka počinje da proizvodi izdanke. Izdanci rastu brzo, u dobrim uslovima po nekoliko santimetara dnevno, te prerastaju u paprat visine do 2m. Za jelo se ubiraju prvi izdanci kad su još uvek nežni.
Gajenje špargle traje više godina i zahteva posebne tehnike sadnje. Sadnja može biti na otvorenom, ukoliko to klima dozvoljava, ali se može gajiti i u zatvorenim prostorijama (plastenicima i staklenicima) sa ili bez grejanja.
Berba plodova
Plodovi, tj, izdanci asparagusa se beru početkom proleća, kada su mladi. Berbu treba započeti kada su izdanci dugi od 15 do 20cm i prečnika većeg od 8mm, jer su tada najukusniji. Ukoliko se ne oberu na vreme, plodovi postaju žilavi i gube svežinu i specifičan slatkast ukus.
Održavanje asparagusa
Nakon prolećne berbe, biljku treba prihraniti organskim đubrivom koje će podržati bujan rast paprati tokom leta, što će obezbediti dobar rod za narednu godinu. Tokom leta biljku treba ostaviti da raste i razvija paprat, a krajem jeseni delove biljke koji su požuteli treba iseći. Ono što je važno jeste da sa sečenjem ne treba žuriti, jer vrhovi špargle mogu izgledati mrtvi, ali još uvek štede energiju za proizvodnju izdanaka sledećeg proleća. U hladnim zimskim predelima paprat ne treba seći, jer pruža dodatnu zaštitu za korenje od smrzavanja.
Crvene bobice koje otpadaju sa biljke mogu se ostaviti na zemlji, jer će iz njih sledećeg proleća izaći nove biljke.
Bolesti špargle
Bolesti i paraziti koji najčešće napadaju šparglu su:
- šparglina muva, životinja koja kopa tunele kroz povrće, uzrokujući sušenje ili deformaciju izdanka
- šparglin moljac, životinja koja gricka paprat
- rđa špargle, koja se pojavljuje na izdancima, uzrokujući ovalne žućkaste mrlje, a kasnije, na stabljima, granama i lišću širi smeđe bubuljice uz neminovno usporavanje rasta biljke.
Lekovita svojstva asparagusa
Asparagus ili špargla je povrće visoke hranljive vrednosti. Ono što je za njega specifično jeste visok sadržaj ugljenih hidrata posebnog sastava koji ne izazivaju lučenje insulina, te je špargla idealna za osobe koje pate od dijabetesa.
Vrednost špargle leži i u obilju vitamina i minerala. Najviše ima kalijuma, kalcijuma, fosfora, sumpora i magnezijuma, a bogata je i gvožđem, bakrom, cinkom, fluorom, jodom. Sadži visok procenat vitamina C i gotovo sve vitamine B grupe, kao i provitamin A.
Zbog prisustva velikog udela folne kiseline, asparagus se, više od bilo kog povrća, preporučuje trudnicama. Samo pet njegovih vrhova sadrži 110 mg folne kiseline, što je više od jedne petine ukupnog dnevnog unosa preporučeoga trudnicama.
Špargla sadrži i asparagin, sastojak koji povoljno utiče na rad srca i bubrega, savršen je diuretik, deluje protiv zatvora, a preporučuje se i anemičnim i malaksalim osobama, kao i rekonvalescentima.
