Mladi krompir ili mladi krompirići, omiljeni prolećni delikates, zapravo su samo mladi gomolji krompira koji se beru pre nego što u potpunosti sazru. Ova zeljasta, višegodišnja biljka pripada porodici Solanaceae (pomoćnice), a poreklo vodi iz visokih Anda Južne Amerike.
Danas se krompir uzgaja širom sveta, a vodeći proizvođači su Kina, Indija, Rusija, Ukrajina i Sjedinjene Američke Države. Naravno, krompir se uzgaja i na našem području, gde je neizostavan deo mnogih tradicionalnih jela.
Naziv „krompir“ potiče od nemačke reči „Kartoffel“, koja je pak izvedena iz italijanske reči „tartufolo“ (tartuf), zbog sličnosti u izgledu sa ovom gljivom. Mladi krompirići su posebno popularni zbog svog nežnog ukusa i tanke ljuske koju nije potrebno guliti. Često se nazivaju i „rani krompirići“ ili jednostavno „mladi krompir“.
Opšte karakteristike
Mladi krompir, kao i zreli krompir, pripada vrsti Solanum tuberosum. Razvija žbunastu formu sa uspravnim ili poluuspravnim stabljikama koje mogu dostići visinu od 50 do 100cm, a širinu od 30 do 60cm, zavisno od sorte.
Koren krompira je žiličast i plitak, prostire se uglavnom u gornjem sloju zemljišta (30-40cm), iako neke žile mogu doseći i dubinu od 1m. Upravo na korenu se formiraju krtole, odnosno zadebljali podzemni izdanci stabljike koje nazivamo krompirima.
Listovi su složeni, neparno perasto deljeni, sastavljeni od ovalnih listića sa nazubljenim ivicama. Boja listova varira od svetlo do tamno zelene, zavisno od sorte. Cvetovi su skupljeni u cvasti na vrhu stabljike. Mogu biti bele, ružičaste, ljubičaste ili plave boje, takođe zavisno od sorte. Cvetovi su dvopolni i oprašivanje se vrši uglavnom pomoću insekata.
Plod krompira je zelena bobica, nalik malom paradajzu, koja sadrži seme. Međutim, seme krompira se retko koristi za razmnožavanje u kućnim uslovima, jer biljke dobijene iz semena ne zadržavaju uvek osobine matične biljke. Umesto toga, krompir se razmnožava vegetativno, sadnjom krtola, odnosno delova krompira koji sadrže „okca“ iz kojih se razvijaju nove biljke. Mladi krompir se bere pre nego što biljka formira plod, dok su krtole još uvek male i imaju tanku ljusku.
Sorte mladog krompira
U svetu postoji na hiljade sorti krompira, koje se razlikuju po boji, obliku, veličini i teksturi krtola, vremenu sazrevanja, otpornosti na bolesti i nameni (za kuvanje, pečenje, prženje, salatu, čips itd.). Nemoguće je navesti sve sorte, ali ćemo pomenuti neke od najpoznatijih i one koje se često gaje u našoj zemlji.
Neke od popularnih sorti u svetu:
- Yukon Gold – sorta sa žutim mesom, pogodna za kuvanje, pečenje i pire.
- Russet Burbank – krompir sa belim mesom, idealan za pečenje i prženje, posebno za pomfrit.
- Red Pontiac – crveni krompir, pogodan za salatu i kuvanje.
- Fingerling – duguljaste, male krtole različitih boja, pogodne za pečenje.
- Charlotte – sorta sa žutim mesom, pogodna za salatu i kuvanje.
U Srbiji se gaji veliki broj sorti krompira, prilagođenih našim klimatskim uslovima. Neke od najpopularnijih su:
- Desiree – crveni krompir, veoma popularan, pogodan za kuvanje, pečenje i prženje.
- Kennebec – beli krompir, otporan na bolesti, pogodan za pire i pečenje.
- Bellarosa – crveni krompir, ranostasan, pogodan za mladi krompir.
- Adora – žuti krompir, ranostasan, otporan na bolesti, pogodan za mladi krompir.
- Spunta – žuti krompir, kasnostasan, pogodan za čuvanje.
Pri izboru sorte za gajenje u Srbiji, važno je uzeti u obzir klimatske uslove vašeg područja, tip zemljišta i namenu krompira.
Za mladi krompir, birajte ranostasne sorte poput Bellarose ili Adore.
Uzgoj mladog krompira
Uzgoj krompira u bašti počinje odabirom semenskog krompira, koji treba da bude zdrav, bez oštećenja i bolesti. Sadi se u proleće, kada prođe opasnost od mraza, obično od marta do maja, zavisno od podneblja. Pre sadnje, dobro je proklijati krompir, ostavljajući ga na svetlom i prohladnom mestu nekoliko nedelja.
Zemljište treba da bude rastresito, plodno i dobro drenirano. Krompir se sadi u redove, na dubinu od oko 10cm, sa razmakom od 30-40cm između krtola u redu, i 70-80cm između redova. Kada biljke porastu oko 20 cm, potrebno ih je nagrnuti, tj. nagomilati zemlju oko stabljike kako bi se podstaklo formiranje krtola i zaštitile od sunca.
Redovno zalivanje, posebno tokom sušnih perioda, je ključno za dobar prinos. Đubrenje se takođe preporučuje, koristeći đubriva bogata kalijumom.
Mladi krompir se bere oko 8-10 nedelja nakon sadnje, dok je ljuska još uvek tanka. To znači da se berba obavlja pre nego što biljka u potpunosti sazri i formira plod. S obzirom da se sadnja obavlja od marta do maja, berba mladog krompira se obično obavlja od maja do jula, zavisno od vremena sadnje i sorte.
Zreli krompir se vadi kada se nadzemni deo biljke osuši, obično nakon 3-4 meseca.
Bolesti i štetočine mladog krompira
Mladi krompir može biti podložan raznim bolestima i štetočinama koje mogu značajno smanjiti prinos i kvalitet krtola.
Gljivične bolesti
- Plamenjača je najopasnija bolest koja napada lišće, stabljike i krtole, uzrokujući tamne mrlje i trulež. Najbolja zaštita su fungicidi i sadnja zdravih krtola.
- Crna noga uzrokuje truljenje stabljike i krtola, a prenosi se zaraženim sadnim materijalom, pa je važno birati sertifikovane krtole.
- Krastavost krtola se manifestuje ispucalim i hrapavim površinama na krompiru, a može se sprečiti odabirom sorti otpornijih na bolest i održavanjem kiselosti zemljišta na optimalnom nivou.
Bakterijske bolesti
- Bakterijska crna trulež izaziva omekšavanje i propadanje krtola, često uz neprijatan miris. Zaražene biljke treba odmah ukloniti kako bi se sprečilo širenje bolesti.
- Prstenasta trulež uzrokuje vodene lezije na krtolama, a može se preneti alatom i kontaminiranom zemljom.
Virusne bolesti
- Virus mozaika krompira izaziva deformacije i svetle šare na listovima, a prenose ga lisne vaši. Jedini način zaštite je sadnja zdravog materijala i suzbijanje vaši.
- Štetočine
- Krompirova zlatica je najpoznatiji štetnik, čije larve i odrasli insekti jedu listove, što može dovesti do potpunog uništenja biljke. Suzbijaju se ručnim sakupljanjem, biološkim preparatima ili insekticidima.
- Žičnjaci su larve tvrdokrilaca koje oštećuju krtole, praveći rupe u njima, a mogu se smanjiti upotrebom zamki i odgovarajućim plodoredom.
- Lisne vaši sišu biljne sokove i prenose viruse, pa je njihovo suzbijanje važno kako bi se sprečile sekundarne infekcije.
- Grinje mogu izazvati deformacije i zaustaviti rast biljke, a najbolje ih je kontrolisati povećanjem vlažnosti zemljišta i upotrebom odgovarajućih akaricida.
Upotreba mladog krompira
Mladi krompir je cenjena namirnica u ishrani zbog svoje blage arome, fine teksture i bogatog nutritivnog sastava. Sadrži manje skroba u odnosu na stariji krompir, što ga čini lakše svarljivim i pogodnim za različite vrste dijeta.
U ishrani se koristi na razne načine – može se kuvati, peći, pržiti ili dodavati u salate. Zahvaljujući tankoj ljusci, često se konzumira bez ljuštenja, čime se zadržava više vitamina i minerala. Mladi krompir je bogat vitaminom C, koji jača imunitet, kalijumom koji pomaže u regulaciji krvnog pritiska i vlaknima korisnim za varenje. Sadrži i vitamine B kompleksa, magnezijum i gvožđe, što ga čini hranljivim dodatkom ishrani.
Osim u kulinarstvu, mladi krompir se koristi i u narodnoj medicini. Oblozi od svežeg krompira tradicionalno se koriste za ublažavanje upala i opekotina, a sok od sirovog krompira pomaže kod problema sa želucem, poput gastritisa i gorušice. Zahvaljujući antioksidansima, mladi krompir može doprineti zdravlju kože, pa se pire od kuvanog krompira koristi u prirodnim maskama za lice kako bi koža bila mekša i hidrirana.
