Aloja, u svetu poznatija kao Aloe Vera (Aloja Vera), je dekorativna biljka iz porodice ljiljana – Asphodelaceae, iz roda Aloe. Sama reč Aloe ima značenje “izuzetno gorka materija”, što se odnosi na žutu tečnost, sok ili mleko koje sadrže listovi ove biljke. Reč “Vera” u nazivu ove biljke zapravo znači “prava”.
Njeno poreklo je još uvek nepoznanica, jer se usled masovnog korišćenja u celom svetu ne može tačno utvrditi gde je prvi put pronađena, ali je brojni botaničari vezuju za oblast Arabijskog poluostrva. Ono što se sigurno zna je da je aloja korišćena u medicinske svrhe još u IV veku pre nove ere.
Aloja ima vrlo prepoznatljiv izgled, koji zbog svojih bodljica na listovima podseća na kaktus. Listovi su debeli, sabljasti i špicasti, sa testerastim ivicama, a iz sredine biljke raste cvetna drška, koja daje žute ili crvenkaste cevolike grozdaste cvetove.
U svetu postoji oko 400 različitih vrsta aloje, a kod nas se najviše gaji vrsta Aloe Arborescens Miller koja potiče sa Rta Dobre Nade, i karakteristična je po razgranatim punim sivo zelenim listovima. Ova sorta raste u visinu do 120cm, a listovi su joj dužine oko 60cm. Svaka grana može imati cvetove, koji su crveni i u grozdovima rastu duž cele stabljike. Cveta u februaru, životni vek joj je oko 12 godina, a zrelost postiže posle 4 godine kada ima oko 12 do 15 listova. Na veličinu listova utiče više faktora, kao što su kvalitet zemljišta, vremenske prilike i drugi spoljašnji faktori.
Kada govorimo o uzgajanju aloje u spoljašnjoj sredini, odnosno na plantažama, nekad se smatralo da ona može uspevati samo u toploj i suvoj klimi, ali se vremenom utvrdilo da se ona može gajiti u gotovo svim klimatskim uslovima, od pustinje do obronaka Alpa. Ipak, na njen najbolji prinos najbolje utiče tropska do suptropska klima, u kojoj ona dostiže svoj puni potencijal. Iako Aloja Vera podnosi temperature do -12 °C, ne preporučuje se njeno gajenje u predelima gde temepratura pada ispod 0 °C, jer listovi mogu izmrznuti. Optimalna temperatura za ovu biljku je od 20 do 25 °C.
Danas se aloe vera kao saksijska dekorativna biljka može naći u gotovo svakom domu. Iako se smatra izuzetno lakom za održavanje, da bi opstala u unutrašnjim uslovima, neophodno je ispratiti neke savete.
Na sreću svih nas koji volimo ovu biljku, aloja se vrlo lako može presađivati. Dva načina koja daju najbolje rezultate su rasađivanje mladica i orezivanje listova.
Iako otporna na biljne bolesti, aloju mogu napasti:
– Antraknoza – koja izaziva sitne okrugle ili ovalne pege koje prouzrokuju gljivice.
– Rđa aloje – koja prouzrokuje pojavu malih žućkastih pega koje kasnije postaju smeđe, a na donjoj strani listova se pojavljuju narandžaste spore koje dovode do opadanja lišća.
– Bakterijska trulež – zaraženi list truli iznutra, postaje vodenast i propada. Uzrok su opet gljivice.
– Lisne mrlje / vaši – štetočine koje dovode do toga da donja strana lista usled „medne rose“ (“medna rosa” je izmet lisnih vaši) postaje sjajna i lepljiva, što dovodi do zaustavljanja rasta biljke i njenog postepenog propadanja.
Gljivična oboljenja biljke se najbolje tretiraju fungicidima, dok se štetočine, tj. lisne vaši odstranjuju upotrebom insekticida. Ukoliko želite da izbegnete hemijske preparate, rastvor koprive, kao prirodna alternativa, uspešno rešava sva navedena oboljenja, s tim da “lečenje” biljke traje malo duže.
O upotrebi Aloja Vere može se pisati naširoko. Njena lekovita dejstva su svetski poznata, pogotovo u sferi kozmetike. Od gela iz listova aloje se prave različite kreme, losioni i plinzi za negu lica i tela, za sunčanje, za hidrataciju kože, kao i sredstva protiv bubuljica i mitisera. Odlična je i za negu kose, uklanjanje peruti, ali i protiv opadanja i obnavljanja kose.
U medicini, aloja se vekovima koristi ko lek za čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, sindrom razdražljivih creva, zatvor, lošu probavu, kamen u bubregu. Mnoge bolesti poput astme, epilepsije, osteoartritisa, psorijaze i opekotina se u narodnoj medicini takođe leče alojom. Ona se često preporučuje i za ublažavanje tegoba koje su izazvane hemoroidima.
Iako se široko primenjuje, upotrebu aloje u lekovite svrhe, pogotovo oralnim putem, ne bi trebalo uzeti olako, jer može imati negativne efekte poput grčeva i snažne iritacije creva. Kao posledica prekoračenja dnevne doze, mogu se javiti i snažni bolovi u trbušnoj duplji, česte i intenzivne prolivaste stolice, pa i ozbiljni hemoragični gastritis. Stoga je, pre njene primene, neophodno konsultovati stručnjake, koji će odrediti dozu i način upotrebe ove biljke u zavisnosti od oboljenja koje se leči.
Izvori: https://www.kalliergeia.com, https://www.bastovanka.com, https://www.agromedia.rs , https://www.organicnet.co , https://www.agroklub.rs
Оставите одговор
Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.