Vodena palma

Vodena palma ili, kako je ponegde zovu, kišobran palma je žbunsta biljka koja spada u vrstu šaši i dolazi iz porodice Papirusa. Kako joj samo ime kaže, vodena palma je vrsta koja odlično podnosi vodu, pa se, osim kao sobna biljka, često koristi i za uređenje akvarijuma, tropskih vrtova, bazena, fontana. Odličan je prečistač vazduha, te je mnogi ljudi gaje kao ukrasnu sobnu biljku.

Kog je porekla vodena palma?

Vodena palma vodi poreklo sa ostrva Madagaskara, gde kao samonikla biljka raste u močvarnim i vlažnim područjima. Njen uzgoj se još u 16. veku proširio i na ostale delove sveta, jer se ustanovilo da ova biljka dobro podnosi i drugačije klime, te se danas može naći u brojnim domovima, vrtovima i baštama.

Kako izgleda vodena palma?

Ova palma je karakteristična po svom žbunastom lišću koje se širi sa vrhova dugačkih zelenih stabljika. Njeno stablo najčešće dostiže visinu do 65cm, ali može porasti čak i do 2m. Listovi su tamno zeleni, zrakasti, dužine od 15 do 20 cm i podsećaju na ćubu ili kišobran. Interesantno je da pravo lišće vodene palme zapravo raste uz samu stabljiku, zbog čega ona deluje veoma egzotično. Kod starijih biljkaka, na vrhu ćube žbunastih listića može da se stvori krug sitnih cvetića.

Vrste vodene palme

U svetu postoji oko 600 vrsta ove biljke. Najpopularnije i najuzgajenije su:

• Cyperus alternifolius – najčešća vrsta vodene palme koja se gaji kao sobna biljka
• Cyperus helferi – koristi se u dekoraciji akvarijuma
• Cyperus variegatus – poseduje šarenolike listove koji mogu postati zeleni
• Hibrid – kultivar Cyperus Zumula – ima kraće stabljike i listove u obliku traka koji su duži od drugih kultivara

U kakvoj klimi uspeva vodena palma?

S obzirom na njeno tropsko poreklo, logično je zaključiti da ova biljka ne podnosi hladnoću. Zato se uglavnom gaji kao sobna biljka koja se mora uneti unutra kada vreme napolju zahladni. Ipak, ne podnosi ni preveliku toplotu, pa je ne treba izlagati direktnom sunčevom svetlu. Leti bolje uspeva ukoliko se iznese napolje i stavi u hladovito mesto, dok zimi treba da boravi u svetloj prostoriji gde su temperature između 10 i 18 °C.

Nega i gajenje vodene palme

Odmah ćemo reći da vodena palma nije zahtevna za uzgajanje. Pošto voli vlagu, potrebno je obezbediti da joj koren stalno bude mokar. To se postiže češćim zalivanjem (minimum jednom u 3 dana) tokom cele godine (zimi nešto ređe) i pravilom da posuda ispod saksije uvek bude puna vode.
Takođe, ova vrsta odlično uspeva i u zatvorenim saksijama bez rupe na dnu, ali i u vodi, pogotovo u zimskim mesecima. Ukoliko nema dovoljno vlage, biljka će vam na to ukazati tamnjenjem listova, što je znak da je ne zalivate dovoljno.
Zemlja najpogodnija za uzgoj vodene palme je mešavina treseta, ilovače i peska. Zemlju bi trebalo povremeno prekopavati, radi rastresitosti.
Što se tiče đubrenja, ono ne treba da bude često. Biljku tokom sezone rasta treba đubriti jednom mesečno, dok se zimi, dok je palma u periodu mirovanja, đubrenje ne vrši.

Presađivanje vodene palme

Svake godine, na proleće, vodena palma se treba presaditi u veću posudu. To ćete najbolje proceniti ako primetite da njen koren počinje da izlazi iz saksije. Presađivanje se vrši i iz prostog razloga što je biljka stalno u vodi, te zemlja postaje manje zasićena hranljivim materijama i potrebna joj je obnova. Prilikom presađivanja, u saksiju bi trebalo staviti malo više ilovače, da bi se biljka lakše navikla na novu sredinu.

Razmnožavanje vodene palme

Ova biljka se lako razmnožava. Najlakši način je da se uzme izdanak dužine od 10 do 15cm i da se stavi u vodu, ali naopačke. Vodena palma se može razmnožavati i deljenjem korena starih biljaka, koji se takođe stavlja u vodu dok ne pusti nov koren. Ovaj način razmnožavanja se vrši u proleće, kada biljka izađe iz perioda mirovanja.