Mandarina

Mandarina je drvenasta biljka koja pripada porodici Rutaceae, iz roda citrusa. Potiče od divlje mandarine Citrus reticulata, što je i današnji latinski naziv za ovu biljku. Kroz vekove, selekcija i uzgoj mandarine doprineli su formiranju razlličitih sorti koje su se prilagodile različitim klimatskim uslovima.

Ova voćka je poreklom iz Kine i Vijetnama. Između 19. i 20 veka se proširila i u druge delove sveta, gde je postala cenjena zbog svog osvežavajućeg ukusa i impresivnih nutritivnih sastojaka. Vremenom je postala jedan od najpoznatijih i najvoljenijih citrusa na svetu.
Danas se uzgaja u mnogim zemljama s toplom klimom kao što su Kina, Španija, Turska, Italija, Indija, Brazil, Severna Afrika, Izrael, SAD…

Opšte karakteristike

Mandarina je zimzeleno drvo koje varira u visini i obično doseže visinu od 4 do 7 metara. Ima okruglu i široku krošnju sa gustim lišćem.

Listovi su tamnozeleni, sjajni i elipsastog oblika. Kada se protrljaju kroz ruke, imaju karakterističan miris citrusa.

Cvetovi mandarine su samoplodni. Obično su bele ili blago ružičaste boje, a karakteristični su po veoma lepom mirisu. Ovo drvo cveta u aprilu i maju.
Plod je naradžast, žut ili zelen, što zavisi od sorte i stepena zrelosti. Drvo proizvodi plodove uglavnom zimi.

Kora drveta je tanka, siva ili sivo smeđa. Ispod kore nalazi se beli sloj poznat kao albedo. Iako je jestiv, obično nije toliko ukusan, ali se negde koristi kao dodatak raznim jelima.

Vrste mandarine

Postoji veliki broj sorti mandarina koje imaju različite karakteristike u pogledu ukusa, boje, veličine, teksture i vremena zrenja. Neke od poznatih sorti su:

• Klementina – najpopularnija sorta mandarina u Evropi koja ima sočno, slatko meso i tanku, lako ljuštivu kožu. Uglavnom je bez semenki.
• Satsuma – poznata i kao „Unshiu“ mandarina, ima tanku kožu, lako se ljušti i obično je bez semena. Ima slatkast i sočan ukus.
• Tango – Hibrid koji kombinuje karakteristike mandarine i pomorandže. Ima sočno meso i slatkast ukus.
• Kinnow – sorta koja se često uzgaja u Indiji i Pakistanu. Ima debelu kožu i sočno, slatko meso.
  Postoji još mnogo vrsta mandarina, ali neke koje bi trebalo spomenuti su: Pixie, Dancy, Ortanique, Nova, Ellendale:, Dekopon (Sumo Citrus)…

Uslovi za uzgoj mandarine

Drvo mandarine je ne samo izvor ukusnih plodova već i ukrasna biljka koja doprinosi estetici vrtova svojim svetlim zelenim lišćem, mirisnim cvetovima i šarenim plodovima. Zbog toga se sve češće uzgaja i u našoj zemlji.

Uslovi za njen uzgoj zavise od klime. U topijim krajevima njen uzgoj je mnogo lakši, ali nije nemoguće uzgajati je i u kontinentalnim predelima.

Najbolje vreme za njenu sadnju je jesen, a poslednji rok je proleće, pre otpočinjanja vegetacije. Jesen je povoljnija jer će biljka provesti celu zimu posađena, a zemljište će dobro naleći na koren. Takođe, ukoliko se sadi na proleće, prve godine se očekuje slabiji porast sadnica.

Mandarina se može gajiti na svim zemljištima, osim na posebno glinastim ili glinasto-ilovastim. Najbolje uspeva na dobro dreniranom, plodnom tlu, sa Ph vrednošću od 6-7.

Rupa za sadnju se kopa 1-2 meseca pre planiranog sađenja. Njena dubina treba da bude oko dva puta veća od širine korena. Pre same sadnje, u rupu treba dodati kompost, stajnjak ili đubrivo za poboljšanje plodnosti tla.

Vrh korena sadnice treba posaditi tako da bude u nivou sa zemljom. Nakon toga, sadnicu je potrebno pažljivo zatrpati zemljom, blago pritiskajući tlo. Odmah nakon sadnje, biljku treba obilno zaliti, sa oko 10-15l vode. Dalje zalivanje mora da bude redovno, posebno tokom sušnih perioda. Trebalo bi da tlo uvek bude vlažno, ali ne i preplavljeno. Preporučljivo je i stablo zaštititi kartonskim ili plastičnim štitnikom koji će služiti kao zaštita od sunca, smrzavanja i glodara.

Za mandarinu su najopasnije niske temperature tokom novembra i decembra, ali i početkom proleća, jer mraz može da uništi njeno lišće, izdanke i plodove. Najosetljivije su mlade biljke, starosti do 5 godina. Temperatura ispod -10 °C može uništiti celo drvo, te je nije preporučljivo uzagajati u područjima gde se može očekivati ovako niska temperatura.

Uzgoj mandarine u saksiji

Sve češće mandarinu možemo videti i u domovima. Ipak, njen uzgoj u kućnim uslovima može biti pravi izazov. Ukoliko se odlučite za to, trebalo bi da ispratite sledeće korake i savete:

• Najbolje je da kupite gotovu sadnicu, jer uzgoj iz semena traje jako dugo, a prvi plodovi se javljaju tek nakon 7 godina
• Odaberite veće saksije kako kasnije ne biste morali da je presađujete
• Saksija mora da ima dobru drenažu, na dno možete staviti kamenje ili šljunak
• Zalivanje bi trebalo obavljati na svakih nekoliko dana
• Saksija treba da stoji na mestu koje ima minimum 5 do 6 sati sunčeve svetlosti u toku dana
• Tokom zime, ali i juna i avgusta, potrebno je đubriti zemlju kiselim đubrivima, ili onim koja su posebno napravljena za citruse
• Mandarina u saksiji može dostići visinu od 3-4m, a plodove možete očekivati posle nekoliko godina

Bolesti mandarine

Bolesti koje najčešće napadaju mandarinu su: antrakoza, palež lista mandarine, kovrdžavost lista, rak citrusa, kasna mrlja, trulenje korena, tristeza.

• Antrakoza
  Lišće pokrivaju svetlo zelene mrlje koje vremenom tamne. Grane postaju potpuno smeđe, a zatim svetlo sive. Cvetovi su prekriveni crvenkastim tačkama i zatim opadaju.
• Palež lista mandarine
  Prvi simptomi su mrke pege koje se javljaju u osnovi lista. Listovi počinju da se uvijaju i suše, a bolest se može javiti i na samom plodu, ali i na granama.
• Kovrdžavost lista mandarine
  Kod ove bolesti, javljaju se listovi čiji se vrhovi uvijaju prema naličju lista. Ukoliko je stablo stablo pored toga i kržljavo i ako na vrhovima ima veći broj mladica, sigurno je reč o ovoj bolesti.
• Rak citrusa
  Manifestuje se u obliku svetlih ili tamno braon mrlja. Rak citrusa se ne leči, a biljka mora biti uklonjena sa zemlje i skroz uništena.
• Kasna mrlja
  Najčešća je kod mladih sadnica koje su obložene mrkom masnom mrljom.
• Truljenje korena
  Obično se pojavljuje spolja, ali tek u naprednoj fazi kada listovi počnu masovno da opadaju.
• Tristeza
  Rast biljke se usporava i zaustavlja, a dolazi i do promene boje listova, koji prvo blede, a zatim dobijaju žućkastu boju. Nakon toga, grane mandarine slabe i umiru. Plodovi takođe menjaju boju i opadaju.

Štetočine

Najčešće štetočine koje napadaju mandarinu su: rđasta grinja, crveni pauk, sredozemna voćna muva, crvena štitna vaš, žutonarandžasta štitna vaš i narandžina štitna vaš.

Upotreba mandarine

Ovo voće se koristi u ishrani, kozmetičkoj industriji i medicini. U ishrani, mandarine su nezamenljivi izvor vitamina C, vitamina D i K, provitamina A, kalijuma, antioksidanata, broma. Ovo voće je korisno za:

• Jačanje imuniteta
• Održavanje normalnog krvnog pritiska i kontraktilnosti mišića,
• Poboljšanje izgleda kože jer podstiče proizvodnju kolagena,
• Mršavljenje,
• Zdravlje mozga
• Zdravije srce

Zanimljivosti:

U kozmetičkoj industriji, madarina se koristi za pravljenje eteričnih ulja, od kojih se prave parfemi. Ovo ulje umiruje i dezinfikuje, aktivira mentalne aktivnosti i povećava koncentraciju. Često se koristi i protiv celulita i strija, posebno kod porodilja. Ima antiseptičko dejstvo, smatra se afrodizijakom, poboljšava protok krvi i stimuliše imunitet.