Urma ili datula je drvenasta biljka iz porodice palmi (Arecaceae). Naziv je dobila po svojim jestivim plodovima, datulama – dáktulos ( što u prevodu znači prst, zbog izduženog oblika ploda). Ujedno, ovo je i jedina vrsta palme koja rađa plod koji je jestiv.
Činjenice govore da urma datira još od pre 8000 godina, te njeno tačno mesto porekla nije poznato. Smatra se da potiče iz oblasti između Egipta i Mesopotamije. Ova biljka je danas rasprostranjena širom Severne Afrike, Bliskog istoka i Južne Azije, a u mnogim zemljama se uzgaja radi komercijalne proizvodnje. Najveći proizvođači urmi su Iran, Saudijska Arabija, Alžir i Egipat. U narodu, ovo voće se naziva i hurma ili datulja.
Opšte karakteristike
Stablo urme je uspravno, jako i dostiže visinu od 30 do 35m. Od korena prema vrhu, kao i kod svake palme, stablo je prekriveno drvenastim bazama listova koje je prethodno izraslo i otpalo.
List urme je perastog oblika,tanak, izdužen, zelene boje, dug i do 6m.
Cvetovi su sitni, prijatnog mirisa. Urma ima muške i ženske cvetove. Ženski su beli, a muški svetlo smeđi. Cvetovi su sakupljeni u cvasti, a jedna cvast može sadržati od 6.000 do 10.000 cvetova. Plod urme je duguljast, dug od 2.5 do 7.5cm, dok boja ploda zavisi od vrste i stepena zrelosti i ide od svetlo crvene do svetlo žute. smeđe boje. U plodu se nalazi izdužena tvrda semenka.
Vrste urme
U svetu postoji toliko vrsta urmi, da im se čak ni ne zna tačan broj. Stoga ćemo navesti najčešći način razvrstavanja urmi, koji se odnosi na stanje ploda. Plod urme po sočnosti i mekoći može da bude:
• mek (sorta Mazafati, Barhi, Halawi… ),
• polusuv (sorta Deglet Nur, Zahidi, Medjool…) i
• suv (sorta Turi, Sukari, Saghai, Kalmi…)
Pomenućemo i vrstu – kineska urma – žižula. To je vrsta koja nalikuje porodici urmi iako nije njen tipičan predstavnik. Ona, međutim, može uspeti u Srbiji. Njen plod je takođe jestiv. Ipak, s obzirom da je kod nas još uvek prilično nepoznata, retko se gaji.
Uzgoj urme
Uzgoj urme je moguć u svim oblastima sa toplom klimom, gde se temperature ne spuštaju ispod -6 °C, i to kada je biljka u stanju mirovanja. Temperatura u fazi cvetanja i rađanja plodova bi trebalo da bude viša od 17 °C. U našoj zemlji, uzgoj urme u komercijalne svrhe nije prisutan, ali se uz pomalo truda može gajiti kineska urma – žižula.
Što se tiče zemljišta, urmi pogoduju peskovita zemljišta, ilovača kao i glinasta i ostala teška zemljišta. Važno je da je tlo dobro drenirano i ima dobar vodno-vazdušni kapacitet. Urme dobro podnose alkalna i umereno slana zemljišta, ali prevelika količina soli negativno će uticati na kvalitet ploda.
Sadnja urme se vrši u jesen ili u proleće. Urme se sade direktno iz semena, koje je važno održavati navlaženim kako bi se ubrzali procesi klijanja. Sadnja se obavlja u jame širine i dubine 0.9m. Pre sadnje jame treba natopiti vodom da bi se korenov sistem dobro razvio. Razmak među biljkama treba da bude od 9 do 10m.
Mlade biljke bi trebalo da počnu sa cvetanjem tri godine nakon sadnje, a četvrte doneti plod. Obilniji rod ne treba očekivati pre pete ili šeste godine, a period pune plodonosti je od osme godine nakon sadnje. Plodnost urme opada nakon 60, odnosno 80 godina.
Sadnja urme u saksiji
Što se tiče uzgoja urme u saksiji, iako ne garantujemo da ćete uspeti, vredi pokušati. Jedino što vam je potrebno su koštice urme i saksija.
• Koštice treba dobro oprati i pustiti da isklijaju. Najbolje ih je potopiti u vodu na 48h. Na taj način, semenski omotač se lakše priprema za klijanje.
• Sledeće je da blago pokvasite blago papirni ubrus, i na njega stavite košticu. Preklopite papirni ubrus da pokrije celu košticu. Takav „paketić“ stavite u plastičnu vrećicu, najbolje sa zip zatvaračem.
• Čuvajte vrećicu na toplom i tamnom mestu 6-8 nedelja, na temperaturi između 21 i 24 ° C. Otprilike na svakih desetak dana otvorite vrećicu i proverite u kakvom je stanju koštica. Slobodno zamenite papirni ubrus novim. Nakon 2-4 nedelje trebalo bi da vidite sitne korenčiće kako rastu iz semena.
• Kada proklija, košticu posadite u manju saksiju koja ima na dnu rupu za drenažu. Zemlja može biti ona namenjena saksijskom bilju. Tačka na kojoj klica izlazi treba da bude oko 2,5 cm ispod ivice saksije. Zatrpajte je sa još malo zemlje i obilno zalijte. Držite saksiju blizu prozora, gde ima dosta sunca. Zalivajte biljku kada površinskih 5cm zemljišta deluje suvo.
Bolesti i štetočine
Urma je relativno otporna biljka, te je retko napadaju bolesti i štetočine.
Upotreba
Urma se prvenstveno koristi u ishrani. Njen ukus, nutritivne vrednosti i zdravstvene prednosti je svrstavaju u voće koje svakako treba uvrstiti u jelovnik. Najpopularnija je u arapskom svetu, gde se koristi na zaista mnogo načina – za slatka i slana jela, pripremu slatkiša, namaza, kremova, sirupa, sirćeta, bezalkoholnih pića, kao dodatak hlebu. Od urme se pravi i tradicionalno brašno za pripremu hleba.
Cvetovi urme su takođe jestivi, a koriste se kao salata ili začin jelima. Ulje od urmine semenke se koristi u kozmetici, jer sadrži laurinsku i oksalnu kiselinu. Pečeno zrno se koristi kao kafa.
Kod nas, urme se uglavnom mogu kupiti kao sušene, a izbor nije baš prevelik. Ipak, ovo voće bi trebalo koristiti u ishrani, jer sadrži obilje hranljivih sastojaka.
Urme su odličan izvor energije, jer su bogate prirodnim šećerima, glukozom, fruktozom i saharozom. Ovo je posebno bitno za sportiste, koji ih koriste za neposredan priliv energije nakon fizičke aktivnosti.
Urme su bogate vitaminom B6, fosforom, kalcijumom, magnezijumom, cinkom, kalijumom, gvožđem, selenom, manganom i bakrom koji doprinose sveukupnom dobrom zdravlju.
Sadrže visok nivo luteina i zeaksantina (karotenoidi) koji imaju antioksidativna svojstva i sprečavaju pojavu katarakte.
Odlične su za imunitet zahvaljujući beta glukanu i fenolnim jedinjenjima sa antikancerogenim svojstvima.
Zbog visokog sadržaja kalijuma i vlakana, koriste se za zaustavljanje dijareje, kao i za bolji rad creva. Odlično regulišu puls i krvni pritisak i na taj način doprinose dobrom stanju kardiovaskularnog sistema i sprečavaju srčani udar.
Urme su dobre i za prevenciju anemije, jačanje kostiju, detoksikaciju organizma, jaču kosu, probleme sa kožom.
Zbog svih navedenih prednosti, neki urmu nazivaju najzdravijim voćem na planeti.
Zanimljivosti
U poslednje vreme, sa razvojem svesti o zdravoj ishrani, brojni nutricionisti i pobornici zdravog načina života savetuju da se pri pripremi slatkiša umesto šećera koriste upravo urme. Postoje brojni recepti u kojima je glavni sastojak upravo urma, a uz dodatak samo nekoliko namirnica, poput orašastih plodova, kakaa ili nekog drugog voća, mogu se napraviti zdrave poslastice koje čak i deca rado jedu. Evo jednog od njih:
„LAŽNA“ NUTELA SA URMAMA
Sastojci:
1 čaša pečenih lešnika (200ml)
1 1/2 kašike kakaoa
12 urmi
1/2 čaše vode – ovo prilagođavate u zavisnosti od željene strukture
Potopite urme u vruću vodu na 5-10 minuta. Izblendirajte lešnike dok se ne pretvore u „puter“. Dodajte kakao, a zatim i urme koje ste izvadili iz vode (izvadite im koštice). Blendirajte dok se sve ne usitni. Zatim postepeno dodajte vodu dok masa ne postane kremasta. I to je to. Dobili ste zdrav namaz koji možete koristiti na bezbroj načina.
