Mohito nana (Mentha x villosa)

Mohito nana ili mohito menta (mohito metvica) vodi poreklo sa Kube, zbog čega je često zovu i kubanska nana. Do 2005. – 2006. godine vrlo retko se mogla naći van Kube, gde je korišćena uglavnom za pravljenje čuvenog Mohito koktela, čime je stekla popularnost prvo u Americi, a nakon toga i u ostalim delovima sveta.

Mohito nana je, kao i ostale vrste nane, višegodišnja zeljasta biljka koja raste od 30 do 90cm u visinu. Koren biljke je slabo razvijen, sa žilicama od oko 3-4cm ispod površine zemlje. Stabljika mohito nane je ljubičaste boje, a listovi su jajasti, izduženi i sa šiljatim vrhom. Sam list je tamnozelene boje, a njegova nervatura ljubičasta. Na listu mohito nane se nalaze žlezde s eteričnim uljem mirisa mentola, što je uzrok njenog izuzetno aromatičnog mirisa. Cvetovi mohito nane su skupljeni u ljubičaste cvasti i javljaju se od jula do septembra.

Mohito nana pripada porodici usnatica, rodu menta. Pored mohito nane, u čestoj upotrebi su i pitoma nana, limun nana, divlja nana, pepermint nana. Smatra se da je mohito nana zapravo hibrid nastao ukrštanjem nekoliko vrsta mente, nastao sa ciljem dobijanja specifične citrusne arome i blažeg ukusa.

Što se tiče klimatskih uslova, ova biljka nije zahtevna vrsta za gajenje i uspešno raste u baštama, plantažama ili kao saksijska biljka. Prija joj umerena klima, ali vrlo dobro podnosi i temperature do čak -20 ºC. Najbolje uspeva na sunčanim i polusenovitim mestima. Kod nane mohito je karakterističan vrlo agresivan rast, tj. jako se brzo širi, te bi trebalo voditi računa kada se ona gaji u vrtu. U našim klimatskim uslovima, nana mojito prezimljava bez problema, a u toplijim mesecima voli dosta zalivanja.

Iz žilica njenog korena rastu novi izdanci i na taj način se ona širi po zemlji poput tepiha. Da bi se kontolisalo njeno brzo širenje i da bi u vrtu izgledala uredno, potrebno je orezivati vrhove na jednaku visinu i na taj način održavati male žbuniće. Pojavom bočnih izdanaka, povećava se i sadržaj naninog eteričnog ulja. Najaromatičniji list se dobija ako se bere u doba cvetanja biljke (jul mesec) i suši u tankom sloju.

Da bi biljka bila zdrava i bezbedna za upotrebu, potrebno je voditi računa da je ne napadne rđa mente, koju izaziva gljivica Puccinia menthae. Za rđu je karakteristična pojava tamnosmeđih pega na naličju listova i na lisnim peteljkama. Pri jakoj zarazi ovom gljivicom može doći i do potpunog uništenja biljke. Pored rđe, nana je podložna bolestima koju izazivaju gljivice pepelnica, septorija, antraknoza, mikoplazme, kao i štetočine poput lisnih vaši, cikada, cvrčaka, popaca, rovaca, livadskih moljaca i mnogih drugih.

Prevencija je najvažnija mera borbe protiv pojave štetočina i biljnih bolesti. Stoga mohito nanu ne treba đubriti azotom, jer višak pospešuje pojavu mnogih bolesti. Najbolje je koristiti đubrivo na bazi kalijuma, koje povećava otpornost biljke. Dva puta u sezoni, mohito nana se može prehranjivati složenim mineralnim đubrivima ili ptičjim izmetom ili pepelom.

Neke od mera suzbijanja bolesti su i prevremeno košenje, i to odmah kada se primete simptomi zaraze, a obavezno je stalno nadgledanje useva radi suzbijanja prouzrokovača oboljenja i štetočina.

Mohito nana se najčešće koristi u sirovom stanju prilikom pripreme osvežavajućih sokova i koktela. Od svih lekovitih biljaka, mohito nana je, kao i ostale sorte nane, jedna od najpopularnijih narodnih lekova. Najčešće se od lista mohito nane priprema čajni napitak koji sadrži vitamine, betakaroten, tanine i flavonoide. U poslednje vreme su vrlo aktuelni i preparati od ekstrakta lista mohito nane – tinkture i etarska ulja.

Ipak, ukoliko konzumirate čaj od mohito nane ili mohito koktele, vodite računa da preterano konzumiranje može dovesti do grčeva, dijareje, osipa, pospanosti i bolova u mišićima. Mohito nanu bi trebalo da izbegavaju majke koje doje, trudnice i mala deca, kao i osobe koje imaju problema sa stomačnom kiselinom i one koje su alergične na mentol.

Izvori: agroklub.rs, agroplus.rs, gardenerspath.com