Origano (Origanum Vulgare)

Origano je začinska biljka, u našem narodu poznata i pod imenom vranilovka, vranilova trava ili bakina dušica. U pitanju je višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici takozvanih Usnatica.

Poreklo origana vodi nas u toplije predele Evroazije i oblasti Mediterana. Smatra se da su u ishrani prvi počeli da ga koriste Grci, pa je i sama reč „origano“ grčkog porekla i može se prevesti kao „planinska radost“.

Ovu biljku karakteriše njen nadzemni deo, odnosno žbunić. Stabljika origana može dostići visinu od 60 do 80 cm, a cvetovi su roze do purpurne boje i nalaze se na vrhu stabljike, prijatnog su mirisa i jestivi su. Listovi su mu sitni i zeleni, ovalnog oblika. Cveta od kraja juna do oktobra, zavisno od nadmorske visine i staništa.

U svetu postoji oko 52 vrste origana, a kod nas se mogu naći sledeće sorte:

Vranilovka – koja se naziva i “plavi origano”, zbog svojih plavih cvetova. Ova sorta se ne koristi kao začin, već u kozmetičke svrhe, jer ima izuzetna antiseptična svojstva. Vranilovka je samonikla biljka, a najrosprastranjenija je na Zlatiboru.

Beli origano – koji je dobio ime zbog svojih karakterističnih belih cvetova. Koristi se kao začin, u Srbiji ne raste kao samonikla biljka, već se gaji na nižim nadmorskim visinama.

Sirijski origano – sorta sa pink i roze cvetovima i malim gustim listićima ovalnog oblika. Zbog svoje izuzetno prijatne arome, najčešće se koristi kao začin za mesna jela i začinske mešavine.

Grčki origano – višegodišnja biljka prekrivena brojnim tvrdim dlačicama. Cvetovi su joj srednje veličine, bele boje. Ima izuzetno jaku aromu i veoma upečatjiv ukus, jači od svih postojećih vrsta, pa se stoga I najviše koristi u kulinarstvu.

S obzirom na svoje mediteransko poreklo, origanu prija toplija i suva klima, ali zbog svoje prilagodljivosti, vrlo se lako može gajiti i u drugačijim sredinama. Ne voli preterano zalivanje, te je vrlo lak za održavanje. Dovoljno ga je zaliti kada se proceni da je zemlja potpuno suva, jer konstantna vlaga može da šteti njegovom rastu.

Kao višegodišnja biljka origano može opstati samo u toplim i suvim krajevima, dok se u hladnijoj i vlažnijoj sredini najčešće mora saditi svake godine.

Ovo začinsko bilje se može saditi iz semena ili sadnice, koji se lako mogu naći u većim supermarketima, na pijaci ili poljoprivrednim apotekama. Ukoliko ga sadite u bašti, neka to bude u rano proleće, 6 do 10 nedelja od poslednjeg mraza, sa razmakom od 30cm između sadnica. Posađuje se u suvu zemlju, na sunčanom mestu. Preporuka je da se, kada biljke origana dostignu visinu 10 -15 cm, skrate na visinu 3- 5 cm, jer se na ovaj način sprečava prekomerno bujanje i podstiče razvoj bočnih izdanaka.

S obzirom da se može gajiti i kao saksijska biljka, takođe iz semena ili od sadnice, poželjno je da saksija bude prečnika 20cm, a biljka bi tokom toplijih dana trebalo da boravi na suncu minimum 6 sati, dok bi ga tokom zime trebalo uneti u zatvoren prostor, na svetlo mesto. Redovno podrezivanje biljke origana je veoma važno, jer će rasti brže i jače. Povremeno bi ga trebalo prehranjivati, i to tečnim đubrivom za aromatične zelene biljke, ili organskim đubrivima za zatvorene biljke.

Što se tiče biljnih bolesti, može se reći da je origano veoma otporan, ali se može desiti da ga napadnu gljivice, koje se mogu tretirati posebnim sredstvima – fungicidima. Važno je reći, da ukoliko se to desi, nikako ne bi trebalo konzumirati biljku.

Origano je u celom svetu poznat kao vrlo popularan začin. Za uživanje u ukusima origana, mogu se jesti njegovi sveži listići, koji najveću aromu imaju u periodu od maja do septembra. Origano se može i sušiti, pri čemu ne menja svoju aromu i količinu hranljivih sastojaka.

Pored svoje aromatičnosti, ova biljka poseduje i brojna lekovita svojstva, zbog čega se sve češće upotrebljava i u lečenju određenih zdravstvenih tegoba. Origano dokazano pomaže kod respiratornih oboljenja – smiruje kašalj, astmu, bronhitis, kod stomačnih problema – smanjuje nadimanje i gorušicu, a tvrdi se da je odličan i kao sredstvo protiv menstrualnih bolova, reumatoidnog artritisa, urinarnih infekcija i pojedinih oboljenja srca.

U poslednje vreme, vrlo je popularno ulje divljeg origana, koje se koristi kao dijetetski suplement u borbi protiv stomačnih parazita, alergija, gripa, bolova u uhu i sinusima. Za spoljašnju upotrebu, origanovo ulje je vrlo delotvorno u tretiranju bubuljica, atletskog stopala, masne kože, peruti, bradavica, kao i nakon ujeda insekata. Ipak, sa ovim uljem se mora biti pažljiv, ne treba ga praviti kod kuće i na svoju ruku, jer se za proizvodnju koriste posebne sorte divljeg origana u tačno određenim razmerama. U svakom slučaju, pre upotrebe, bitno je konsultovati svog lekara ili farmaceuta.

Origano je, prema svemu prethodno rečeno, jedna izuzetna i zahvalna biljka, koja nam, osim svog jedinstvenog ukusa pruža i svoja lekovita dejstva, te ga sa pravom možemo uvrstiti u sam vrh začinskog bilja.

Izvori:
https://www.bastovanka.com
https://plantinstructions.com

Ostale začinske biljke možete pogledati u istoimenoj podkategoriji: Začinsko bilje.