Ruzmarin

Ruzmarin se smatra najzdravijim mediteranskim začinom. Ovu titulu je dobio zbog brojnih lekovitih svojstava na celokupan ljudski organizam. Na ovom mestu pozabavićemo se osobenostima ove biljke, kao i pitanjima kako gajiti ruzmarin i kako ga upotrebljavati da bismo iz njega izvukli maksimum aromatičnih i lekovitih dejstava.

Kog je porekla ruzmarin?

Ruzmarin je mediteranska biljka čiji naziv u prevodu sa latinskog znači “morska rosa”. Već više od hiljadu godina je cenjen kao začin i prirodan lek. Stari narodi su ga koristili kao biljku koja poboljšava pamćenje, pa su je grčki studenti stavljali na glavu kada su pripremali ispite. Bio je korišćen za venčanja, sahrane, za ukrašavanje krovova crkava, te kao tamjan u verskim obredima i protiv uroka. Danas se ruzmarin koristi u skoro svim zemljama sveta, i dobro uspeva u našem podneblju.

Kako izgleda ruzmarin?

Ruzmarin je višegodišnja zimzelena biljka koja raste u obliku žbuna. Njegove grane su drvenaste i vrlo razgranate, a rastu do 2m u visinu. Listovi ruzmarina su igličasti, sa gornje strane tamno zeleni, a sa donje beličasti, dužine oko 2-3cm. Cvetovi su ljubičasti i sitni, razvijaju se pršljenasto između ogranaka na maloj peteljci. Svi delovi ruzmarina – i stablo i list i cvet sadrže eterična ulja jakog mirisa nalik na kamfor i oštrog, gorkastog ukusa.

U kakvoj klimi uspeva ruzmarin?

Ruzmarin je rasprostranjen po sunčanim i kamenitim krajevima obalnog područja. Često se uzgaja po vrtovima i baštama, ali pošto je osetljiv na mraz, tokom zime ga treba štititi od hladnoće i izmrzavanja. Iako mediteranskog porekla, ruzmarin se vrlo uspešno gaji u našim uslovima.

Sadnja i uzgoj ruzmarina

Ova biljka se može saditi iz semena i sadnica (reznica). Pošto njegovo seme teže klija od drugih biljaka, bolje ga je saditi iz već oformljenih sadnica koje se mogu kupiti na pijacama i u supermarketima. Može se uzgajati u saksijama u zatvorenom na sunčanim mestima, a preko leta ga možete presaditi u baštu, ukoliko za to imate uslove.
Ruzmarinu je potrebno mnogo sunca i zaštita od vetra. Potrebna mu je dobra drenaža i zemljište bogatije krečom. Kada birate saksiju za njega, obratite pažnju da bude malo veća, prvenstveno da bi koren mogao da se razvija. Zalivajte redovno, kada procenite da je zemlja skroz suva.

Kada brati ruzmarin i kako ga čuvati?

Manje količine lišća ruzmarina se može brati tokom cele godine, ali većinu lišća treba obrati pre cvetanja. Biljka se suši u hladu, a zbog jakog mirisa treba je držati u dobro zatvorenim posudama ili vrećicama. Ako se lišće ovlaži ili bude izloženo jakom direktnom suncu ono gubi lekovitost, te ga treba sušiti u hladu, na suvom mestu.

Upotreba i lekovita dejstva ruzmarina

List ruzmarina se koristi kao začin jelima od mesa, pogotovo svinjetini i jagnjetini. Kao lek, koristi se u obliku eteričnog ulja, tinktura i čaja. Dobar je izvor kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, bakra, kalijuma, vitamina B6, A i C.

Lekovita dejstva ruzmarina su brojna:

• deluje protiv posledica slobodnih radikala u mozgu
• štiti mozak od moždanog udara i neurodegeneracije
• štite od srčanih bolesti, astme i bolesti jetre
• dobar je za glavobolje, grčeve u želucu, prehlade i nervni sistem
• blagotvorno deluje i na opuštanje mišića, probavne smetnje i menstrualne grčeve.
• rešava probleme sa bolovima u mišićima i zglobovima, ili sa reumom i artritisom
• dobar je za pamćenje, ali i za regulisanje nivoa kortizola koji se povećava usled stresa.

Savete i trikove za ugajanje začinskog bilja pogledajte u postu:

rupanasaksiji.rs/saveti-i-trikovi/saveti-za-gajenje-zacinske-biljke/