Božićna zvezda – saveti za uzgoj

Ako ste za Novu godinu ili Božić na poklon dobili Božićnu zvezdu, ili možda niste odoleli njenom izgledu i kupili ste je da ulepšate svoj dom, sigurno ne biste voleli da vam se ova čudesna i prelepa biljka osuši. Zato smo odlučili da u ovom tekstu pomognemo svima onima koji žele da saznaju više o tome kako ovu biljku sačuvati i ne dopustiti joj da uvene.

Božićna zvezda je višegodišnja biljka, te vam ona može ukrašavati životni prostor mnogo više od nekoliko dana uoči praznika. Što se tiče njenih karakteristika, o tome smo više pisali u tekstu Božićna zvezda vezanom za edukaciju o bilju. Ipak, pomenućemo neke najvažnije osobine ove biljke koje će nas usmeriti i na savete o njenom gajenju.

Svi znamo da je Božićna Zvezda ukrasna biljka sa velikim listovima koji su pri dnu zeleni, a na vrhovima izrazito crveni, što čini izgled ove biljke jedinstvenim. Kada se gaji u saksiji, ona dostiže visinu od 30 – 45cm, a listovi na vrhu, osim crvene, mogu biti i narandžasti, roze, žuti, krem ili beli, i rastu i do 25cm. Cvetanje ove biljke se dešava zimi.

Ako ste kupili ovu biljku, ili ste je dobili na poklon, treba da znate da nikako ne bi trebalo da je direktno iz radnje unosite u zagrejanu prostoriju, već da je ostavite nekoliko dana u hodniku ili drugoj negrejanoj prostoriji, da bi se biljka aklimatizovala i navikla na “međuklimu”.

Prilikom izbora mesta za Božićnu zvezdu, ne treba se voditi mišlju da treba da stoji na centralnom mestu u prostoriji da bi bila „viđena“. Bolje je odabrati poziciju koje ima puno svetlosti, ali bez direktnih sunčevih zraka. Najprihvatljivije mesto, ukoliko ste u mogućnosti, je da postavite biljku pored prozora okrenutog ka južnoj strani, gde nikad nema direktnog jakog sunca.

Iako voli toplu klimu, Božićnu zvezdu ne treba stavljati ni pored izvora toplote (poput klime, peći ili radijatora) jer je to jednako štetno kao i izlaganje hladnoći, vetru ili promaji. Optimalna temperatura za uzgoj Božićne zvezde je od 12 do 25 °C, a za vreme cvetanja između 15 – 18 °C. Jednom kad za nju pronađete odgovarajuću poziciju, nemojte ju seliti – ova osetljiva biljka voli da bude na jednom mestu. Saksiju možete povremeno okretati da bi sa svih strana ravnomerno primala svetlost.

Zemlja koja je najpogodnija za uspešan rast Božićne zvezde je mešavina od dva dela treseta, jednog dela zemlje za cveće i jednog dela peska. Kada govorimo o zalivanju, moramo prvenstveno znati da je ova biljka osetljiva na hladnu vodu, pa je treba zalivati odstajalom vodom sobne temperature, i to tako da voda prodre do tacne na kojoj se nalazi saksija, dok se višak vode prosipa (nakon 10-tak minuta). Ako je zemlja jako vlažna, najbolje je pričekati minimalno nedelju dana do sledećeg zalivanja. Prilikom zalivanja treba paziti da listovi i cvetovi ostanu nezaliveni.

Iako voli svetlost, interesantno je da mrak podstiče ovu biljku na cvetanje, pa ju je u oktobru potrebno pokrivati tamnom krpom ili kartonskom kutijom na barem 14 sati dnevno (od podneva do ranog jutra) kako bi procvetala na vreme. Ovaj postupak treba ponavljati svakodnevno barem 8 nedelja (dok se na vršnim listovima ne pojavi boja). Cvetanje biljke se odvija zimi, i traje sve dok ona sebi ima crvene listove. Nakon opadanja cvetova, Božićnu zvezdu treba ostaviti da miruje oko dva meseca na nešto nižoj temperaturi (12-16°C) kako bi biljka mogla da cveta i sledeće zime. Tokom ovog perioda, ne treba je puno zalivati, najbolje je pre toga pustiti da se zemlja gotovo osuši.

Posle perioda mirovanja, negde u martu mesecu, biljku treba orezati na oko 10 do 15cm visine iznad korenovog čvora (mesta gde počinje grananje), i presaditi je u svežu zemlju i po potrebi veću saksiju.

Ukoliko na biljci počnu da se pojavljuju sledeći simptomi, to znači da je uzgoj Božićne zvezde loš i da nešto treba promeniti. Neki od tih simptoma su:
• Žuti listovi ili lišće koje opada i suši se, što je znak da je u prostoriji premračno, pretoplo ili presuvo.
• Listovi imaju žute pege, koje nastaju ako je biljka izložena direktnom suncu i što upućuje da su je napale gljivice, pa je treba prskati fungicidima i promeniti joj mesto boravka
• “Kraste” na lišću – ljubičaste mrlje koje se šire i koje nastaju zbog gljivica, što opet podrazumeva prskanje fungicidima
• Lepljivi listovi koji znače da su biljku napale štetočine, te je treba tretirati insekticidom
• Srebrno prošarani listovi koji su znak da je biljka podlegla virusu srebrenja, za koji ne postoji adekvatan “lek”
• Sušenje biljke koje može značiti da ima trulež korena, koji se sprečava presađivanjem u novu zemlju uz slabije zalivanje
• Ako cela biljka vene, to je verovatno zbog promaje ili prehladne prostorije, pa je treba premestiti na bezbednije mesto.

Izvori: christmas-star.info , plantinstructions.com