Kako pravilno uzeti pelcer

Bili ste kod prijateljice na kafi i niste odoleli da ne uzmete pelcer sa njene prelepe puzavice. Posetili ste botaničku baštu i krišom uzeli nekoliko izdanaka biljaka koje ne znate ni šta su. Poslednjeg dana odmora ste uočili divan primerak lijandera i otkinuli parčence da ga ponesete kući. Pelceri su svuda – u parkovima, privatnim i javnim vrtovima, na ulicama, morskim šetalištima, u hodnicima zgrada, šumama, pa čak i u supermarketu ili na pijaci. Sve vas to mami, ali da li ste sigurni da će vam se pelcer „primiti“ i da će ispuniti vaše želje da odnegujete novu biljku.

Ne brinite, ovaj tekst smo pripremili upravo za sve vas koji volite prirodu i uživate u tome da stvarate nove „bebe biljke“. U njemu ćemo se pozabaviti najčešćim nedoumicama vezanim za pravilno uzimanje pelcera i uspešno uzgajanje novog bilja i navešćemo osnovna pravila i opšte postupke vezane za ova proces.

Prvo i osnovno pravilo prilikom uzimanja pelcera jeste da znate šta uzimate, odnosno koja je biljka u pitanju. Ako ne znate, potrudite se da što pre saznate. Danas bar to nije teško, jer ne morate listati enciklopedije, već samo imati aplikaciju PlantFinder, koja prepoznaje biljke samo na osnovu fotografije. Pošto je svaka biljka drugačija, tako će se i njen pelcer drugačije uzimati, a mlada ožiljena biljka drugačije tretirati. Dobro je znati da se većina biljaka može razmnožavati ovim putem.

Dakle, ako ste od ljudi koji vole da uzimaju pelcere, najbolje bi bilo da u kući uvek imate unapred obezbeđene čiste saksije, kvalitetnu zemlju i oštar nož ili makaze. Za neke vrste biljaka, umesto saksije, biće vam potrebna samo tegla sa vodom. To je sve. Pelceri puštaju koren i u zemlji i u vodi. Voda je pogodnija sredina za brže ožiljavanje pelcera, ali koren koji se ovim putem stvara je slabiji i osetljiviji, pa se može desiti da biljka nakon presađivanja u zemlju ne uspe. Pelcer se može i odmah zabosti u zemlju, u kojoj ožiljavanje traje nešto duže, ali je veća verovatnoća da će biljka uspeti. U rasadnicima, na primer, ovo je jedini vid razmnožavanja, gde se uz primenu određenih hormonskih preparata vrši brzo razmnožavanje velikog broja biljaka.

Da bi vam pelcer uopšte uspeo, bilo u vodi ili u zemlji, neophodno je da bude pravilno odsečen. On se odseca oštrim nožem ili makazama tako da se ne ošteti “majka” biljka. Kako prepoznati gde treba odseći pelcer? Verujemo da je to najveća dilema sa kojom se susreću početnici u ovom “poslu”. Jedino i osnovno pravilo jeste da ne seckate bilo gde, već na mestu gde biljka ima potencijal da pusti novi izdanak (ispod tzv. pete ili zgloba biljke).

Za pelcer se uzimaju mlade stabljike, po mogućstvu bez pupoljaka, jer oni odvlače snagu za ožiljavanje i stvaranje korena. Deo stabljike koju odsecate mora imati tri – četiri listića i biti zdrav, odnosno bez ikakvih nedostataka (mrlja, osušenih delova, rupica, vidljivih znakova parazita i gljivičnih bolesti). Odsečene grančice bi trebalo da su dugačke od 7,5 do 15 centimetara, a ukoliko ima listića pri dnu, treba ih ukloniti. Takvu reznicu po pravilu treba zabosti u zemlju ili staviti u vodu debljim krajem nadole. Što se tiče zemlje, mladi pelceri najbolje uspevaju u mešavini treseta i peska, ali može poslužiti i humus. Najbitnije je da je zemlja rastresita, da bi koren imao prostora da se primi i razvije.

Kada uzeti pelcer? Najbolje na proleće, kada biljke imaju najviše soka i tendenciju da rastu. Još jedno pitanje koje se postavlja jeste kako sačuvati pelcer dok ne dođete kući, pogotovo ako ste na odmoru ili u nemogućnosti da ga uskoro zasadite. Plastična čaša ili flaša do tri četvrtine puna vode može biti privremeno rešenje. Ukoliko ste, pak, pelcer uzeli negde napolju, stavite ga u nakvašenu papirnu maramicu ili običan toalet papir i po mogućstvu u neku kesicu, da bi se vlaga održala do vašeg dolaska kući.

Ok, došli smo i do zasađenog pelcera. Kada ste ga posadili (ili stavili u flašu ili teglu sa vodom) bitno je da ga postavite na dobro osvetljeno mesto, najbolje pored prozora ili na terasu, u senci drugih biljaka. Flaše ili tegle bi trebalo da budu staklene i providne, jer tako biljka dobija više svetlosti, a vi možete pratiti rast njenog korena iz dana u dan, te ćete znati kada treba da je zasadite u zemlju. To je svakako bolja opcija od konstantnog vađenja biljčice iz vode da bi se proverio koren.

Reći ćemo nešto i o hormonskim rastvorima koji se koriste za brže ožiljavanje. Ovi rastvori pomažu da se ćelije i organi biljke brže razviju, a pelceri dobiju veću snagu, lisnu masu i aktivnost fotosinteze. Sve u svemu, ubrazavaju proces rasta biljke, ali, ukoliko vam se ne žuri, bilo bi bolje da biljku odnegujete na prirodan način.

Na kraju, otkrićemo vam i nekoliko biljaka koje bez problema uspevaju samo u vodi, te ih čak nije potrebno ni presađivati u zemlju da bi dalje rasle. To su: sobna puzavica (Tradescantia), bršljan (Hedera), begonija, singonijum (Syngonium podophyllum), tamjanika (Plectranthus Verticillatus), srećni bambus (Dracaena sanderiana), filodendron (vrsta – Philodendron scandes), potos (Epipremnum aureum), difenbahija (Dieffenbachia), kalatea (Calathea). Od začina, u vodi možete uzgajati: nanu, bosiljak, matičnjak, origano, žalfiju, ruzmarin, steviju…

Izvori: bastaivrt.rs , gardeningknowhow.com

Za još super saveta i trikova, pogledajte celu kategoriju.