Majčina dušica

Majčina dušica je u narodu poznata i kao timijan, bakina dušica, bukovica, divlji bosiljak, majkina dušica, tamjanika. Ova biljka interesantnog imena se najčešće koristi kao začin i kao lek, te je vrlo popularna u tradicionalnoj medicini. Glavne karakteristike majčine dušice, način sadnje, gajenja i upotrebe ćemo pobliže objasniti u narednim redovima.

Kog je porekla majčina dušica?

Poreklo majčine dušice nas vodi u Aziju, Južnu Evropu i predele mediteranskog pojasa. Još su drevni Egipćani koristili ovu biljku kao sredstvo za balsamovanje. Njeno ime potiče od grčke reči thymon (hrabrost) jer se veruje da su se vojnici pre bitke kupali u kupki s majčinom dušicom kako bi se pripremili za rat.

Kako izgleda majčina dušica?

Majčina dušica je višegodišnja biljka koja raste u obliku grmova ili polugrmova. Koren ove biljke je razgranat i raste duboko, te se dobro prilagođava i kamenitom tlu u kojem ima prepreka. Stabljika majčine dušice može rasti uspravno ili kao puzeća biljka, tanka je i gusta, u donjem delu drvenasta. Listovi su zeleni, sitni i unakrsno raspoređeni, najčešće jajasti i na kratkim peteljkama. Cvetovi su takođe sitni, svetloružičasti ili beli.

Vrste majčine dušice

Najčešće i najviše upotrebljavane sorte majčine dušice su sledeće:

• Obična majčina dušica (T. vulgaris)
• Kimova majčina dušica (T. herba-barona)
• Citrusna majčnina dušica (T. x citriodorus) (T. pulegioides x T. vulgaris)
• Divlja majčina dušica (Thymus serpyllum)

U kakvoj klimi uspeva majčina dušica?

Majčina dušica je sredozemna biljka koja dobro uspeva na siromašnom i sušnom tlu. Voli osunčana mesta i ne trpi veliku vlagu. Vrlo često se može naći kao samonikla biljka na obodima šuma i uz drumove. S obzirom da je višegodišnja biljka, može prezimiti napolju, da bi na proleće nastavila svoj rast.

Sadnja i uzgoj majčine dušice

Majčina dušica se može gajiti u bašti ili u saksijama. Kada je u pitanju uzgoj napolju, ova biljka najbolje uspeva na osunčanim i dobro dreniranim mestima, a prilikom sadnje treba voditi računa da se između sadnica napravi razmak od 25-40cm.

Uzgoj u saksijama podrazumeva posudu veličine od minimum 20cm, da bi koren mogao pravilno da se razvija. Majčina dušica nije zahtevna za negu, potrebno joj je obezbediti samo mnogo svetla i orezivanje nakon prve godine, da bi izrasla u gust žbun. Ne treba je previše zalivati, jer može doći do truljenja korena.

Majčina dušica se može uzgajati iz semena ili sadnice. Seme se seje u proleće, nakon poslednjih mrazova. Već gotove sadnice se presađuju u zemlju krajem proleća ili početkom leta, i to kada je biljka dovoljno razvijena, što znači da koren ima barem dve razvijene grančice.

Kada brati majčinu dušicu i kako je čuvati?

Može se brati bilo kada, bez obzira da li joj je vreme cvetanja ili ne, jer je vrlo aromatična tokom cele godine. Lišće se suši na promaji, poređano na tlo (pleh, čaršav i sl.). Važno je paziti da se tokom sušenja lišće ne dodiruje jer lako otpada, kao i da se biljka pažljivo okreće drvenim štapićima kako ne bi izgubila lekovita svojstva i pretvorila se u slamu. Osučena, majčina dušica se čuva u zatvorenim posudama na tamnom mestu, kao i većina drugih začina.

Upotreba i lekovita dejstva majčine dušice

Ova biljka se koristi u ishrani kao začin, ali i u prirodnoj medicini kao tradicionalni lek. Zbog brojnih lekovitih svojstava, upotrebljava se u lečenju bronhitisa, kašlja, suvog grla, grčeva u stomaku (nervoze u stomaku, gastritisa, dijareje), infekcija parazitima i problema sa kožom.
Kod dece se ova biljka može koristiti za sprečavanje mokrenja u krevet i dispraksije – poremećaja kretanja kod dece (nespretnost kod dece).

Pogledajte i ostale začinske biljke u odeljku Edukacija, a savete za njihovo rasađivanje i održavanje u odeljku Saveti i trikovi.