Saveti za uzgajanje aloje u stanu

Aloja, u svetu poznatija kao Aloe Vera (Aloja Vera), je dekorativna biljka iz porodice ljiljana – Asphodelaceae, iz roda Aloe. Sama reč Aloe ima značenje “izuzetno gorka materija”, što se odnosi na žutu tečnost, sok ili mleko koje sadrže listovi ove biljke. Reč “Vera” u nazivu ove biljke zapravo znači “prava”.

Njeno poreklo je još uvek nepoznanica, jer se usled masovnog korišćenja u celom svetu ne može tačno utvrditi gde je prvi put pronađena, ali je brojni botaničari vezuju za oblast Arabijskog poluostrva. Ono što se sigurno zna je da je aloja korišćena u medicinske svrhe još u IV veku pre nove ere. Više o samoj biljci pročitajte u Edukaciji.

Danas se aloe vera kao saksijska dekorativna biljka može naći u gotovo svakom domu. Iako se smatra izuzetno lakom za održavanje, da bi opstala u unutrašnjim uslovima, neophodno je ispratiti neke savete za uzgajanje aloje u stanu.

• Pošto ima plitak koren, aloju je neophodno saditi u šire i pliće saksije.
• Na dno saksije bi trebalo poređati nekoliko slojeva – sloj kamenja, pa sloj peska, pa tek onda zemlju. Kamenje i pesak će osigurati drenažu, tj. odvođenje preterane količine vode.
• Tokom njenog rasta zemlju treba pomešati sa šljunkom i 30% komposta (organskog đubriva). U zemlju sa kamenčićima se može dodati i humus od hrastovog lišća, čime se poboljšava njen rast.
• Kada se tek zasadi u saksiju, biljci je potrebno dati malo vremena da se njen koren prilagodi, pa je tek onda zaliti malom količinom vode. U suprotnom, vrlo lako može doći do truljenja korena.
• Aloja je jedna od biljaka koja nam i sama govori kada joj je vreme za zalivanje. Sve dok su njeni listovi debeli, savitljivi i hladni na dodir, to znači da ima dovoljno vode. Ako joj listovi postanu tanki, lomljivi ili počnu da se uvijaju, daje nam do znanja da joj treba više vode. Preporuka je da se tokom letnjih meseci aloja zaliva jedanput nedeljno, a zimi jedanput mesečno.
• Pošto slabo podnosi niske temperature, aloju je tokom hladnijih meseci neophodno uneti unutra, po mogućstvu na svetlo mesto, ali bez direktnog izlaganja suncu, jer u suprotnom može doći do njenog sušenja.
• U proleće je poželjno prehranjivati je đubrivom bogatim fosforom, što podstiče cvetanje.

Na sreću svih nas koji volimo ovu biljku, aloja se vrlo lako može presađivati. Dva načina koja daju najbolje rezultate su rasađivanje mladica i orezivanje listova. Mladice, tj. pupoljci se rasađuju tako što se, kada narastu 2.5cm do 5cm, pažljivo odvoje od matične biljke i zasade u novu saksiju.

Najbolje vreme za ovaj tip presađivanja je maj i jun, kada je biljka u najintenzivnijem rastu. Rasađivanje orezivanjem listova je još lakše, a vrši se tako što je dovoljno makazama razdvojiti listove sa delom stabljike i posaditi ih. Proces ukorenjivanja traje oko mesec dana.

Gljivična oboljenja biljke se najbolje tretiraju fungicidima, dok se štetočine, tj. lisne vaši odstranjuju upotrebom insekticida. Ukoliko želite da izbegnete hemijske preparate, rastvor koprive, kao prirodna alternativa, uspešno rešava sva navedena oboljenja, s tim da “lečenje” biljke traje malo duže.

Izvori: kalliergeia.com, bastovanka.com, agromedia.rs , organicnet.co , agroklub.rs