Lijander ili oleander (oleandar, leander) je zimelena žbunasta biljka iz porodice Apocynaceae. Zbog svog raskošnog izleda i opojnog mirisa, ova biljka je vrlo čest stanovnik vrtova i bašta u mediteranskim krajevima, ali se u našoj zemlji, zbog hladnije klime, uglavnom gaji kao saksijska biljka. U narednom tekstu ćemo objasniti sve činjenice vezane za izgled, uzgoj i negu ove prelepe cvetnice.
Kog je porekla lijander?
Lijander potiče iz Severne Afrike, kao i jugoistočnog dela Azije. Ova biljka je poznata već više od 2000 godina, a njegovi predivni cvetovi su ukrašavali dvorove još u 16. veku. Na mediteranu se lijander može naći kao samonikla biljka, a do danas je razvijeno preko 400 sorti lijandera koji se međusobno razlikuju po boji, obliku cveta i visini.
Kako izgleda lijander?
Lijander raste u obliku gustog žbuna koji na otvorenom, odnosno u baštama, može dostići visinu i do 6m. Zasađen u saksijama, obično raste od 2 do 3m. Ova vrsta biljke veoma brzo raste, tako da godišnje može uvećati svoju visinu i do 30cm.
Stabljike lijandera su tanke i drvenaste, dok su mu tamnozeleni listovi uski, dugački i kožasti.
Ono čime nas lijander osvaja jesu njegovi cvetovi, koji imaju po pet latica i mogu biti različitih boja. Pored uobičajene crvene i roze nijanse, postoje i varijante belih, žutih kao i cvetova boje kajsije i lososa. Kod većine sorti cvetovi imaju blagi, opojni miris. Lijander cveta od početka juna pa do kasne jeseni.
Plod lijandera je duguljast, dok su mu semenke sitne, sa čuperkom dugačkih dlačica.
Vrste lijandera
Iako u svetu postoji preko 400 vrsta lijandera, najzastupljeniji u uzgoju je grčki lijander. Njega karakteriše rast do jednog metra visine i neprekidno cvetanje od proleća do jeseni, zbog čega je i stekao svoju popularnost kao biljka idealna za parkove, vrtove, žive ograde i prekrivanje zidova. U našoj zemlji, ova vrsta se intenzivno gaji u velikim saksijama i ukrašava brojne terase, male bašte i hodnike.
U kakvoj klimi uspeva lijander?
Već smo rekli da lijander, kao mediteranska biljka, ne podnosi hladno vreme, te se u našoj zemlji ne može uzgajati na otvorenom. U zimskim mesecima, ukoliko je zasađen u saksiji, mora se unositi unutra, jer ga temperatura ispod 0° C može ubiti, dok, ako se gaji u zemlji, može pretrpeti temperature do -5° C.
Nega i gajenje lijandera
Lijander, iako “mediteranac”, ne voli previše toplo vreme, tako da mu ne prijaju temperature iznad 18°C, a najbrže raste na temperaturama iznad 10°C.
Osim adekvatne temperature, lijander nije zahtevan za uzgajanje. Dobro podnosi sušu i sve tipove zemljišta. Ipak, za njegov bujniji rast ga je potrebno redovno zalivati, pogotovo dok je mlad. Prilikom zalivanja, treba voditi računa da zemlja uvek bude vlažna, ali ne i previše mokra. Preporučljivo je da mu se obezbedi smenjivanje perioda vlage i suše jer će onda bujnije da raste. Ako primetite da je lišće počelo da žuti, to znači da je koren bio predugo vlažan, te ga tada treba manje zalivati.
S obzirom da cveta od proleća do jeseni, preporučljivo je da se uvelo cveće odstrani kako bi moglo da raste novo.
Lijander je biljka veoma otporna na biljne bolesti, a jedino što ga napada su biljne vaši koje mogu da prouzrokuju čađavicu, a može se pojaviti i truljenje korena ukoliko je zemlja previše vlažna.
Sadnja i razmnožavanje lijandera?
Iako se može uzgajati iz semena, najlakši način za razmnožavanje lijandera je sađenjem sadnica, jer na ovaj način lijander zadržava sve karakteristike matične biljke. Za pravljenje sadnica potrebno je sa biljke uzeti nekoliko poludrvenastih grana – reznica, ukloniti im sve listove osim nekoliko pri vrhu i staviti u toplu vodu (temperature između 16 i 18°C). Kada pusti koren, sadnica se sadi u zemlju. Takođe je bitno napomenuti da ako reznice uzmemo sa procvetale grane, lijander će iste godine cvetati.
Zanimljivosti o lijanderu
Lijander je otrovna biljka! Svi delovi delovi biljke sadrže otrovne sastojke, a najviše ga ima u lišću i kori. Zbog toga bi lijander trebalo saditi dalje od drugih vrtnih kultura, ali i van domašaja dece i kućnih ljubimaca.
Dejstvo otrova lijandera na ljude i životinje utiče na rad srca, digestivni sistem, nervni sistem i kožu. Trovanje sokom ove biljke može dovesti čak i do infarkta i kome. Zbog toga je veoma važno istaći da je, ukoliko dođe do trovanja lijanderom, neophodno hitno potražiti medicinsku pomoć!
