Trešnja je jedna od najpopularnijih biljnih kultura u našoj zemlji. Mnogi krajevi Srbije su poznati po uzgoju trešanja koje se u poslednje vreme sve više izvoze na strano tržište. Osim toga, trešnja je jedna od najranijih sorti voća, tako da joj se raduju svi, a pogotovo deca.
Hajde onda da vidimo kako na pravilan način možemo uzgajati trešnje, da bi nas one, zauzvrat, mogle nagraditi svojim ukusnim, slatkim, crvenim plodovima.
Poreklo trešnje?
Trešnja pripada porodici ruža (Rosaceae) i rodu Prunus L. Njeno poreklo se vezuje za oblast Male Azije, Kavkaza, Irana i Gornjeg Turkmestana. Danas je ova biljka rasprostranjena po celoj Evropi, a klima u našoj zemlji se smatra idealnom za njen uzgoj.
Izgled trešnje?
Trešnja je listopadno drvo koje dostiže visinu i do 30m i prečnik stabla do 50cm. Njeno deblo je, dok je mlada, obavijeno glatkom braon korom, da bi sa starenjem dobijalo nabore koji deluju kao da je kora ispucala. Listovi trešnje su eliptični, nazubljeni, na proleće jarko zeleni, a dostižu dužinu od 7 do 14cm. Plod trešnje je za stablo vezan peteljkama koje su najčešće dužine do 5cm. Plodovi mogu biti sitniji i krupniji, a razlikuju se tamnije i svetlije crveni i beli, u zavisnosti od sorte.
Sorte trešanja?
U našoj zemlji se najčešće gaje sledeće sorte trešanja:
- Napoleon – kasna sorta koja se bere sredinom juna, krupnog crvenog srcastog ploda.
- Lionska rana trešnja – plod je veliki, crvene boje, okruglastog oblika. Vreme zrenja je prva polovina maja.
- Stela – zri polovinom juna. Voćka je bujna, veoma dobre plodnosti, a plod je crvene boje, vrlo krupan, srcastog oblika.
- Burlat – jedna od najpopularnijih ranih sorti koja zri krajem maja. Plodovi su srednje krupni, tamno crvene boje. Pogodna je za preradu.
- Sunburst – važi za jednu od najkvalitetnijih sorti na svetu. Odlično rađa, plod je krupan, srcolik, sjajne crvenkaste boje. Vreme zrenja je sredinom juna.
- Hedelfingen – vreme zrenja je krajem juna. Dobro podnosi hladnoću, daje veoma obilan rod i tolerantna je prema pucanju plodova. Plod je krupan, čvrst, crvene boje.
- Droganova žuta – poznata i kao bela trešnja. Zri kasnije, u drugoj polovini juna meseca. Plodovi su srednje veličine, žute boje. Pogodna za preradu.
Sadnja i uzgoj trešnje?
Najbolje vreme za sadnju trešnje je jesen ili kraj zime (od februara do aprila). Trešnje su vrlo otporne na hladnoću, ali preterano oštre zime, dugotrajni mrazovi i obilne snežne padavine mogu ugroziti zdravlje mlade biljke koja se presadi u jesenjim mesecima.
Zemljište koja se najčešće bira za gajenje trešanja je peskovito i porozno, sa primesom gline ili sa dobrom primesom prirodnih organskih materija (humus). Najpogodnija su zemljišta sa blagim nagibom, koja su zaštićena od jakih vetrova.
Ukoliko se sadi više od jednog drveta, razmak između njih treba biti oko 10m, radi lakše obrade i berbe.
Trešnje se sade u prethodno iskopane rupe koje su dovoljno široke i duboke da u njih nesmetano stane ceo koren. Sadnice se, nakon postavljanja u rupu, nagrću sa nekoliko slojeva – prvo tankim slojem zemlje, pa slojem stajskog đubriva, pa na kraju opet slojem zemlje. Nakon toga, obilno se zalivaju.
Prve plodove trešnje daju 7 godina nakon sadnje, ali, pošto su vrlo dugovečne, ne moraju se menjati čak i 50 godina nakon sađenja.
Pravilna nega trešnje podrazumeva redovno đubrenje, umereno zalivanje (samo za vremesušnih perioda) i orezivanje.
Bolesti trešnje
Među najčešća oboljenja trešnje spadaju bakterijske i gljivične bolesti, kao i specifični paraziti.
- Od bakterijskih bolesti, najčešća je bakterijski rak, koji uzrokuje nepravilne mrlje na lišću i oštećuje drvo posebno na stabljici i granama, koje dobijaju oštećenja i nekrotična područja.
- Gljivična bolest karakteristična za trešnju je Monilija, a nju izazivaju dve vrste gljivica (Monilia laka i Monilia fruttigena). Na pojavu ovog oboljenja utiče vlažna klima, te se najčešće javlja u kišnim periodima, kada je temperatura niža od 27-28°C. Ova bolest uzrokuje sušenje grančica i lišća, kao i truljenje ploda. Još jedna gljivica – Blumeriella jaapii – vrlo često napada trešnju i uzrokuje pegavost lista.
- Štetočine koje “vole” trešnju su voćni moljac, buba bademovog stabla, buva, crna lisnata vaš.
U borbi protiv bolesti trešnje najčešće nije moguće izbeći hemijske preparate – fungicide i baktericide, i to već pri pojavi prvih simptoma oboljenja.
