Kamilica je sigurno jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka u celom svetu, koja se može naći u skoro svakom domu. U pitanju je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). U narodu, postoje i brojni drugi nazivi ove biljke, kao što su: popadija, milica-trava, ramenak, titrica, carev cvet, prstenak, bolivač, milanka, sitna bela rada, gamilica, kamil-tej, kokošnjak, gorčak…
Latinski naziv ove biljke – Matricaria potiče od reči majka, odnosno Matrix, što znači majka i materica, jer se, prema starim zapisima, kamilica nekada dosta koristila prilikom porođaja i u lečenju brojnih poremećaja kod žena.
Kamilica vodi poreklo iz istočnih delova Sredozemlja, ali je u Evropi, pa i kod nas odavno „odomaćena“ i smatra se korovom. Samoniklo raste na pašnjacima, livadama, oranicama, ali i na višim nadmorskim visinama. Kod nas se planski najviše gaji u Vojvodini.
Opšte karakteristike
Kamilica je zeljasta biljka koja, u zavisnosti od vrste, dostiže visinu od 15-90cm. Ima račvast koren koji ne prodire duboko u zemlju.
Njena stabljika je razgranata i većim delom gola, a može biti uspravna ili povijena. Listovi su svetlo zelene boje, uski i perasto razvijeni.
Cvet kamilice je najpoznatiji po svom karakterističnom prijatnom mirisu. Cvetne glavice su pojedinačne i imaju ispupčenu i šuplju cvetnu ložu. Sastavljene su od dvopolnih žutih cevastih cvetića u sredini i belih jezičastih cvetova koji su povijeni na dole. Da bi se potpuno razvio, jednom cvetu kamilice treba od 20 – 25 dana. Cveta od maja do juna.
Vrste kamilice
Postoji više vrsta kamilice, a to su:
- Obična kamilica (Matricaria chamomilla), koja je i najčešća. Samoniklo raste na mnogim mestima. Raste u visinu od 30-60cm.
- Rimska kamilica (lat. Anthemis nobilis) je takođe vrlo česta. U pitanju je višegodišnja biljka koju krasi vrlo intenzivan prijatan miris. Od obične kamilice se razlikuje jedino po gustini listova. Raste do 30cm, a cveta od jula do septembra.
- Poljska kamilica (Arthemis arvensis L.) je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka koja liči na rimsku kamilicu. Ima uspravnu plavkasto zelenu stabljiku, snažno razgranatu od osnove, a raste do visine od 50 cm. Veoma je rasprostranjena u Evropi i Aziji.
- Zelena kamilica (Matricaria discoidea) se od ostalih vrsta razlikuje odsustvom rubnih cvetova i veoma jakim mirisom. Cvetovi su joj zeleni, a raste nisko, od 8-30cm.
- Zlatna kamilica pomalo liči na zelenu kamilicu. Takođe nema rubne cvetove, ali su cvetovi žute ili zlatne boje. Dostiže visinu do 25cm. Kod ove vrste, cvetne glavice mogu da rastu pojedinačno.
- Zapadna kamilica (Matricaria occidentalis) takođe liči na dve prethodne vrste, osim što ima veću visinu i raste do 70cm. Njeni cvetovi ne mirišu.
- Stenovita kamilica (Matricaria rupestris) raste na planinama, u uslovima slabe vlažnosti, što ne odgovara većini drugih vrsta. Raste u formi žbuna, a stabljike su praktično horizontalne, kao da su prostrte po zemlji.
Postoje i neke dekorativne vrste kamilice: crvena (persijska), roze kamilica, francuska, Aljaska…
Sadnja kamilice
Klima u kojoj kamilica najbolje uspeva je umerena, sa srednjim temperaturama. Ona klija i raste već na 6°C, a optimalna temperatura za njen rast i razvoj je 20-25°C. Ova biljka je veoma otporna na niske temperature.
Dobro uspeva na svim zemljištima, osim na rastresitom krečnom zemljištu. Bolje uspeva na teškom i nepropusnom zemljištu, dok na plodnijem zemljištu može doći do poleganja stabljika usled dostizanja veće visine, što nije preporučljivo.
Kamilica se može uzgajati na otvorenom, ali i u saksijama.
Ukoliko se sadi na otvorenom, to se radi na jesen ili na proleće. Najbolje je ipak odabrati jesen, a optimalan rok je od sredine septembra do kraja oktobra.
Pri prvoj sadnji, zemljište treba da bude dobro pripremljeno, izorano (ne duboko, dovoljno je do 25cm u dubinu). Bitno je i odstraniti korov pre sađenja.
Ukoliko je sadite u saksiji, najbolji period je takođe jesen. Treba je posejati u posudu napunjenu univerzalnim supstratom pomešanim sa malo peska. Mlade biljke će do zime ojačati i opstati tokom hladnog perioda. Ukoliko su temperature previše niske, može se desiti da promrznu, što podrazumeva da je morate posaditi ponovo, u rano poleće.
Kamilica se sadi iz semena, a moguće je uzgajati i iz kesice čaja.
Ako je sadite iz kesice čaja, sadržaj iz kesice lagano izmrvite ako ima većih cvetova. Saksiju napunite svežom zemljom i zalijte, a onda pospite izmrvljeni prah po površini. Saksija treba da stoji na mestu sa dovoljno sunca. Posle kratkog vremena biljka će početi da klija.
Ukoliko želite da saksiju držite u bašti ili vrtu, vodite računa da, iako kamilica podnosi niske temperature, zemlja u saksiji može izmrznuti i time onemogućiti rast biljke, pa bi trebalo izbegavati držanje napolju ukoliko živite u podneblju sa jakim zimama.
Održavanje i nega kamilice
Ukoliko je sađena na velikim površinama, nega kamilice podrazumeva okopavanje, plevljenje i prihranjivanje. Pošto kamilica dospeva rano, u maju, dok korovi još nisu krenuli, borba protiv korova nije teška. Dovoljno je obaviti jedno prskanje protiv korova krajem marta i plevljenje krupnog korova sredinom aprila.
Prihrana kamilice je potrebna samo kada je ona zasejana na manje produktivnom zemljištu, i to na proleće, malom dozom azotnih đubriva.
Što se tiče održavanja kamilice u saksiji, potrebno ju je samo zalivati, i to ne obilno.
Bolesti i štetočine
Bolesti
- Crne vaši – vrlo česta pojava na ovoj biljci. Nije preporučljivo suzbijati ih prskanjem otrovima, već je bolje zasaditi kamilicu blizu biljaka koje odbijaju vaši (nana, bosiljak, beli luk, mirođija…)
- Plamenjača – ovo oboljenje kod kamilice nije zapaženo u većim razmerama, pa njegovo suzbijanje ne postavlja problem. Kao efikasna mera zaštite pokazali su se fungicidi.
Štetočine
- Puževi golaći se hrane kamilicom, pa se dešava da vrlo često pojedu cele stabljike. Da bi se to sprečilo, potrebno je oko biljke posuti sitne kamenčiće ili okružitii je bakarnom žicom, a puževe možete uklanjati i ručno.
- Gusenica plamenca suvog voća – ova štetočina napada kada je velika vlaga, tako da biljke treba kontrolisati što šešće, a kada se primeti da je kamilica primila vlagu, potrebno ju je dosušiti.
Upotreba
Kamilica se nalazi među najproučavanijim lekovitim biljkama. Njena lekovita svojstva su poznata od davnina, a u narodnoj medicini se smatra „Panaceom“ – univerzalnim lekom za sve bolesti. Od delova biljke koriste se cvet i list, i to u obliku čaja, eteričnog ulja, tinkture.
Njena glavna lekovita svojstva su antiseptična i protivupalna, bilo da se radi o infekcijama ili upalnim procesima na koži i sluzokoži usta i grla, ili sluznicama organa za disanje, varenje, uro-genitalnog sistema.
Ova biljka takođe ima i antispazmolitično dejstvo, tako da se koristi kao narodni lek protiv bolova i grčeva, povišene temperature i kod reumatskih bolova. Čaj od kamilice ublažava i želudačne tegobe, menstrualne bolove, probleme sa žučnom kesom i mokraćnom bešikom. Preporučuje se i kod ublažavanja kolika kod beba i odraslih. Koristi se u lečenju razdražljivosti, preosetljivosti, anksioznosti, nesanice, blage depresije, premorenosti i sl.
Ispiranje čajem od kamilice ubrzava se zarastanje rana i umiruju upalni procesi na koži, leči se konjuktivitis i upala uha, a može pomoći i kod zubobolje.
Čaj se koristi i za vaginalna ispiranja i smirivanje hemoroida.
Inhalacija ovim čajem pomaže u slučaju kijavice i upale sinusa.
Kamilica se zbog svog mirisa koristi i u kozmetičkoj industriji, u industriji parfema, a čest je sastojak krema i masti koje imaju blagotvorno dejstvo na kožu.
Da li ste znali:
Kamilica se u starom Egiptu koristila u balsamovanju preminulih, o čemu postoje naučni dokazi. Vikinške žene su je koristile za ispiranje plave kose i tako joj vraćale sjaj. Saksonci su je smatrali jednom od devet svetih biljaka, dok se u Indiji već hiljadama godina koristi u ajurvedskoj medicini.
