Pomorandža ili narandža je zimzeleno drvo koje pripada agrumima iz roda Citrus, porodice Rutaceae. Pored nje, u citruse spadaju i limun, mandarine, limeta, kumkvat, bergamot, grejpfrut i pomelo. Malo je poznato da je pomorandža zapravo hibrid nastao ukrštanjem pomela i mandarine. Osim slatke pomorandže (Citrus x sinensis), postoji i gorka – seviljska pomorandža (Citrus x aurantium).
Poreklo slatke pomorandže, o kojoj ćemo pisati u ovom tekstu , vodi nas južnu Kinu, severoistočnu Indiju i Mjanmar, odakle se njen uzgoj proširio na druge kontinente, a najveći proizvođač ovog voća su SAD.
Ovo slatko tropsko voće je, prema nekim podacima, jedno od najkultivisanijih voćnih kultura u svetu.
Opšte karakteristike
Stablo pomorandže je drvenasto i raste u visinu do 12m. Listovi ove biljke su zimzeleni, tamnozeleni, jajolikog oblika i srednje veličine. Cvetovi su beli, sa pet latica. Plod pomorandže je okruglog oblika, kore narandžaste boje. Unutar kore nalazi se meso koje je podeljeno na kriškice, takođe narandžaste boje. Drvo pomorandže plodove daje od 50 do 80 godina ili više, a njegov životni vek je i do 500 godina.
Vrste pomorandže
U svetu postoji više vrsta pomorandži. One se razlikuju po veličini, boji i kvalitetu. Tu su :
- Obična ili slatka – najzastupljenija vrsta koju možemo naći u prodavnicama.
- Gorka ili seviljska – uzgaja se u suptropskim predelima, ima deblju koru od obične i zbog svog gorkog ukusa, uglavnom se koristi za izradu likera i džemova.
- Velika – ova vrsta je bez semena, a nastala je mutacijom u u Brazilu, nakon čega je počela da se gaji i u Americi.
- Talensija – dobila je ime po španskom gradu koji je poznat po gajenju pomorandži. Ova vrsta jedina raste tokom leta i najčešće se koristi za izradu sokova.
- Crvena – hibrid mandarine i grejpa, a karakteriše je crvena boja kore i mesa ploda, za koju je zaslužan pigment antocijan.
- Bergamot – najviše se gaji u Italiji. Na proleće daje male i kruškolike plodove. Njeno ulje se dosta koristi u aromaterapiji, a kora kao primarna esencija za parfeme. Ova vrsta se takođe koristi za aromatizaciju čaja Erl Grej.
- Jaffa – slatkog ukusa i lepog mirisa, a sazreva na proleće. Koristi se u svežem stanju, ali i za izradu poslastica, kolača, ali i u aromaterapiji i kozmetici.
Uslovi za uzgoj pomorandže
Temperatura
Ova biljka je je suptropska, te uspeva na temperaturama između 20 i 40°C. Osetljiva je na mraz, ali i na preveliku vlagu koja pogoduje širenju bolesti. Ne prijaju joj ni letnji vrući vetrovi koji dovode do opadanja cvetova i plodova. Stabla najbolje rastu na položajima koji imaju 8- 12 sati sunčevog svetla dnevno.
Ukoliko se gaje u hladnijim područjima, pomorandže je potrebno preko zime uneti u toplije prostorije. Takođe, one koje se gaje u hladnijim područjima nisu toliko slatke i sočne.
Zemljište
Duboka, dobro drenirana, lagana i ilovasta zemljišta su najbolja za ovo voće. Takođe, jako je bitno i da imaju dobru koncentraciju kreča i soli. Ph vrednost zemljišta bi trebalo da bude od 6 do 7,5, a neophodno je i ukloniti sav korov sa zemljišta pre sadnje.
Navodnjavanje
Zbog redovnog rasta i razvoja, kao i davanja sočnih plodova, navodnjavanje je presudna stvar kod gajenja pomorandže. One su veoma osetljive na zadržavanje vode, te ih ne treba pretarano zalivati. Odraslom drvetu je potrebno od 20 do 25 zalivanja godišnje. Da ne bi došlo da prezasićenja vodom, najbolje je sprovesti sistem „kap po kap“, ukoliko se one gaje na velikim površinama.
Sadnja
Ova biljka se može saditi iz semena i iz gotovih sadnica. Na većim površinama, ona se uglavnom uzgaja iz sadnica. U poslednje vreme, ipak, vrlo je popularno uzgajanje ovog voća iz semena, i to u kućnim uslovima. Da bi ovakav vid uzgoja bio uspešan, neophodno je uložiti trud, ali, ukoliko nam uspe, u stanu možemo imati vrlo interesantnu biljku koja nam čak može dati i plod.
Sadnja pomorandže u saksiji
Procedura za uzgoj u saksiji je sledeća:
- Iz kupljenih pomorandži izvadimo semenke i odaberemo kvalitetnije (veće i deblje),
- Prosušimo semenke,
- Po nakvašenom ubrusu (ili debljem sloju toalet papira) poređamo semenke, tako da se ne dodiruju,
- Pokrijemo ih drugim slojem navlaženog ubrusa,
- Stavimo „paketić“ sa semenjem u pvc kesicu koja može da se zatvori (zip kesice),
- Kesicu držimo na toplom i svetlom mestu,
- Proveravamo na nekoliko dana da li je ubrus i dalje vlažan,
- Nakon 3-4 nedelje, formiraće se klicin korenčić,
- Pripremamo saksije ili plastične čaše (sa rupom na dnu zbog drenaže), puneći ih tresetom i praveći udubljenja u koja ćemo staviti semenke,
- U saksije sadimo proklijale semenke. Jedna saksija, jedna semenka.
- Ne stavljamo seme na veliku dubinu.
- Saksije postavljamo na svetlo mesto i redovno zalivamo.
- Nakon što biljke formiraju prvi par listova, presađujemo ih u veće saksije. Takođe, redovno ih prihranjujemo specijalnim đubrivima za agrume.
Bolesti i štetočine
Najčešće bolesti pomorandže su antraknoza medenjača i smeđa trulež (gljivične bolesti), a kad su u pitanju štetočine, to su biljne vaši, štetni moljac agruma i mediteranska voćna muva.
Antraknoza se najčešće javlja na proleće kada je velika vlaga ili ima dosta kiše. Na kori ploda nezrelog voća se stvaraju crvene ili zelene pruge, dok kada je voće zrelo, boje pruga su smeđa ili crna. Zaštita je korišćenje fungicida, koji se na jesen nanose na celo drvo.
Medenjača lako dovodi do truljenja korena, jer kad zarazi biljku, stvara gljive oko baze stabala. Simptomi medenjače se javljaju na krošnjama u vidu obojenog lišća, smanjenog rasta, sušenja grana pa čak i samog drveta.
Smeđa trulež vrlo brzo uzrokuje značajna oštećenja biljke, jer direktno utiče na koren i izaziva njegovo truljenje, a može stvoriti i tzv. gumene formacije, odnosno smolastu materiju koja se širi na celu biljku.
Biljne vaši i štetni moljac agruma isisavaju sok iz biljke, čime stvaraju razne deformacije, dok mediteranska voćna muva u plodove ostavlja svoja jajašca iz kojih se stvaraju larve koje oštećuju plod koji postaje mekan i potom otpada. Za ove štetočine koriste se insekticidi.
Upotreba pomorandže
Pomorandža je jedna od „multifunkcionalnih“ biljaka koja se koristi u ishrani, u lekovite svrhe, kozmetici, aromaterapiji…Svi njeni delovi – list, plod, kora, cvet su našli svoju primenu, što zbog mirisa, što zbog ukusa.
U ishrani se koristi u svežem obliku, ceđena kao sok, konzervirana, ušećerena, kao džem, slatko, žele itd.
Zbog svojih nutritivnih svojstava i obilja vitamina, minerala, vlakana i antioksidanata ( na prvom mestu vitamina C i folata), pomorandža je odličan saveznik u jačanju imuniteta, rada srca, eliminisanju toksina, protiv povišenog krvnog pritiska, povišenog holesterola, zdravlju kože, usta i zuba…
Od pomorandže se prave eterična ulja koja se koriste u aromaterapiji, ali i u industriji parfema.
Da li ste znali…
Još u 17. veku Francuskinje su svoj ten negovale svežim sokom od pomorandže, a podočnjake uklanjale pomorandžinom korom. U 19. veku, francuske mlade su svoje bidermajere pravile od cvetova ove biljke, a prvi bračni obrok nije se mogao zamisliti bez ovog voćnog deserta.
