Ricinus je ukrasna biljka koja pripada porodici mlečika (Euphorbiaceae). Najpoznatija je po svom ulju, koje se od davnina koristi u narodnoj medicini. Ipak, iako lepa, ova biljka je vrlo otrovna. Ona u sebi sadrži otrov ricin, koji može biti izuzetno opasan za životinje i ljude. I pored toga, ricinus se vrlo često gaji u baštama i vrtovima.
Poreklo ove biljke vezuje se za tropske regione Afrike i Azije. Poznato je da se ricinus koristio još u starom Egiptu, antičkoj Grčkoj, u drevnim istočnim kulturama, duž Mediterana, u Africi i Južnoj Americi. Upotrebljavao se protiv dijareje, reume, upala, povreda, problema sa plućima i brojnih drugih oboljenja.
Svoj naziv ova biljka duguje obliku svog semena koje liči na krpelja, čiji je latinski naziv Ixodes ricinus. U narodu je poznat i kao krlja, morska kudelja, skočac, crveni čičak, krpelj biljka, Hristova palma i Hristov dlan.
Opšte karakteristike
Ricinus je višegodišnja vrsta koja divlje raste u tropskim i suptropskim područjima, a može se naći kao stablo visine i do 10m, ili kao grm visine od 3-5m. On dobro uspeva i u umerenim područjima, ali zbog hladnije klime raste kao jednogodišnja ili dvogodišnja biljka nižeg rasta i dostiže visinu od 0.5-5m, u zavisnosti od uslova.
Koren ove biljke je dobro razvijen i dug do 2m. Listovi su veliki, dlanasto-krpasti, i nalaze se na dugim peteljkama. U jesen, oni pocrvene, te predstavljaju pravi ukras prirode. Cvetovi su sitni, jednopolni, grupisani na istoj biljci i sastavljeni u grozdaste cvasti. Plod ricinusa je okrugla, bodljikava čaura veličine oko 2cm koja podseća na plod kestena. Plod sadrži do tri jajaste i malo spljoštene, glatke, sjajne semenke bogate uljem, koje izgledom podsećaju na krpelje.
Uzgoj ricinusa
S obzirom na umerenu klimu, ricinus se kod nas može uzgajati kao jednogodišnja ili dvogodišnja ukrasna biljka. Njegov uzgoj nije komplikovan.
Odgovaraju mu osunčane pozicije, te ga treba saditi na mestima koje imaju puno sunčeve svetlosti. Takođe, neophodno mu je obezbediti dosta vlage, jer od toga zavisi koliko će porasti.
Zemljište bi trebalo da bude hranljivo bogatim materijama, pH vrednosti od 6,3 do 7. Najbolje uspeva na dubokom, plodnom i vodopropusnom zemljištu.
Sadnja
Ricinus se kod nas može gajiti u baštama, vrtovima i saksijama. Seje se u proleće, u martu, iz semena. S obzirom da ima sposobnost razvoja jakog korenskog sastava koji prodire duboko u tlo, važno je da već na jesen pre sadnje sprovedemo duboko oranje zemljišta, na dubinu od 30-40 cm.
Prilikom sadnje, potrebno je voditi računa da to ne bude prerano, jer bi temperatura zemljišta trebalo da bude minimum 10-12 °C. Razmak između biljaka treba da bude oko 35cm, a razmak između redova oko 70cm. Dubina na kojoj se sadi je 5-8cm. S obzirom da ricinus ima velike listove, trebalo bi ga zaštiti od jakih vetrova, tj. saditi u zavetrinama.
Minimalna temperatura za klijanje semena je 10-12 °C, a optimalna 20-25 °C. Na temperaturama nižim od 10 °C ricinus će usporiti svoj rast i razvoj. Ukoliko temperatura padne ispod nule, mlade biljke će najverovatnije izmrznuti, a u kasnijim fazama ova biljka može izdržati kraće hladne periode do -3 °C.
Nakon sadnje, zemlju treba zaliti. Što se tiče daljeg zalivanja, sa njim ne treba preterivati, ali biljci svakako treba obezbediti dovoljno vlage, što znači da je umereno zalivanje za ovu biljku najpogodnije. Takođe, potrebno je okopavati korov, ukoliko želimo da njen rast bude uspešniji.
Uzgoj u saksiji
Ricinus se može gajiti i u saksiji, ali biće manjeg rasta. Ukoliko se odlučite na ovaj potez, saksija bi trebalo da bude malo dublja, zbog jakog korena biljke. Pre sejanja, seme bi trebalo potopiti u mlaku vodu na 24 sata. I ova vrsta sadnje se vrši u martu, a već početkom maja, kada biljka poraste oko 15cm, može se presaditi u baštu.
Bolesti i štetočine ricinusa
Ricinus je otporna biljka koju retko napadaju bolesti i štetočine, a jedna od najčešćih je gljivična bolest Alternaria, koja se uglavnom javlja u vlažnijim godinama. Što se tiče štetočina, nekoliko njih napada ricinus, a to su grinje, tripsi, kukuruzni moljac, međutim, oni ne izazivaju značajnije štete na biljci.
Toksičnost ricinusa
Pre nego što kažemo nešto više o upotrebi ricinusa, potrebno je da naglasimo da je u pitanju vrlo otrovna biljka, koja može izazvati i smrt. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, ovo je najotrovnija biljka na svetu. Istraživanjima se došlo do rezultata da je ricin, otrov koji se nalazi u semenkama ove biljke čak sedam puta jači od otrova kobre.
Ricinus je izuzetan alergen, a takođe je i veoma jak okidač za astmu. Alergije na ricinus su česte i teške.
Ova biljka proizvodi velike količine polena koji se lako prenosi vazduhom i može se udahnuti u pluća, izazivajući alergijske reakcije. Sok biljke izaziva osip na koži. Ljudi koji su alergični na biljku takođe mogu razviti osip od dodirivanja listova, cveća ili semena.
Ako se progutaju slomljena zrna ricinusovog semena, dolazi do trovanja, a simptomi obično počinju u roku od dva do četiri sata. Javlja se pečenje u ustima i grlu, bol u stomaku, pražnjenje i krvave dijareje. Ukoliko se ne reaguje, u roku od nekoliko dana dolazi do teške dehidracije, pada krvnog pritiska i smanjenja urina. Ukoliko se ne leči, smrt se može očekivati u roku od 3-5 dana. Ukoliko se proguta celo seme, ono može proći kroz digestivni trakt bez oslobađanja toksina.
Zbog svega ovoga, ukoliko želite da uzgajate ricinus, neophodno je da se pridržavate sledećih saveta:
- UVEK držite biljku ricinus van domašaja dece.
- U svakom slučaju treba izbegavati gutanje bilo kog dela biljke.
- Ako imate kućne ljubimce, pazite da ne jedu seme ili lišće ricinusovog drveta.
Upotreba
Iako toksičan, ricinus je i lekovita biljka, koja se od davnina koristila za lečenje mnogih bolesti. Lekovito je SAMO ulje iz semenki ricinusa. U narodnoj medicini ovo ulje se koristi u lečenju opstipacije i tegoba creva, hemoroida, analnih fistula, polipa u crevima, katara želuca i creva.
Koristi se i u lečenju glavobolje, lumbaga, reume, išijasa, oštećene jetre i slezine, groznice, bolova u zglobovima, za čišćenje krvi nakon trovanja.
Danas se ricinusovo ulje sve više primenjuje u kozmetičkoj industriji. Najviše se koristi za kosu, obrve i trepavice. Ima regenerativna svojstva, i na kožu deluje zaštitno, umirujuće i zaceljujuće.
Napomena: pravljenje ricinusovog ulja nikako ne treba raditi na svoju ruku, već prepustiti kvalifikovanim stručnim osobama!
