Crveni luk (Allium cepa) je jedna od nezaobilaznih namirnica u svakoj kuhinji. Njegov ukus i miris daju aromu mnogim jelima, a pored toga, on je i pravi izvor lekovitih svojstava.
Zbog toga, ali i zbog činjenice da je crveni luk često zanemaren u odnosu na „običan“ crni luk, u ovom tekstu ćemo se pozabaviti svim bitnim činjenicama i savetima vezanim za ovu biljku i njen uzgoj.
Ova zeljasta biljka pripada porodici lukova (Alliaceae), zajedno sa crnim i belim lukom, prazilukom, vlašcem, sremušem. U narodu crveni luk je poznat i kao ljubičasti luk, kapula, mrki luk.
Njegovo poreklo nas vodi do zapadne i srednje Azije, a pretpostavlja se da potiče sa teritorije današnjeg Afganistana. Jedna je od najstarijih biljaka koje su ljudi počeli da uzgajaju, a podaci govore da se još pre 6000 godina upotrebljavao u Mesopotamiji i Egiptu. Pronađen je u Tutankamonovoj grobnici, a u starom Egiptu se čak koristio i kao sredstvo plaćanja.
Opšte karakteristike crvenog luka
Crveni luk dostiže visinu od 15 do 45 centimetara. Njegov podzemni deo čini lukovica, koja se sastoji od slojevitih ljuskica. Ove ljuske čine zaštitni omotač za ljubičasti unutrašnji deo luka, poznat kao „meso“ ili „glavica“. Koren crvenog luka se formira kao tanka vlaknasta struktura koja pomaže u stabilizaciji biljke u tlu.
Nadzemni deo crvenog luka sastoji se od sočnog stabla koje raste iz sredine lukovice. Listovi crvenog luka (poznatiji kao pera) su dugi i šuplji, i stapaju se u cevastu strukturu koja se diže prema vrhu biljke.
Crveni luk proizvodi cvetove u drugoj fazi svog životnog ciklusa. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljike, gde se formira cvetna stapka koja se diže iz sredine lukovice. Cvetovi su sitni, u obliku okrugle cvasti, bele ili zelenkastobele boje.
Plod, zavisno od vrste i uslova uzgoja, varira od sitog do krupnog, ali je najčešće srednje veličine, ljubičaste boje, sa tankom ljuskom koja može biti i braon boje.
Vrste crvenog luka
Najpoznatije sorte crvenog luka su Red Baron i Šalot.
Sorta Red baron ima tamnoljubičastu boju glavice, a najbolji je izbor za one koji vole luk da koriste u svežem stanju, jer sadrži manje sumpornih jedinjenja od običnog crnog luka, te je manje ljut i slatkastog ukusa.
Šalot je sorta blago roze boje glavice. Ovo je sve popularnija vrsta crvenog luka, jer, pored toga što je manje ljut i slatkast, ukus mu je puniji i prijatniji od klasičnog crvenog luka.
Uslovi za uzgoj crvenog luka
Crveni luk je jedna od biljaka koja se prilično lako uzgaja.
Klima u kojoj ova biljka najbolje uspeva je umereno tropska i suptropska. Optimalne temperature za rast crvenog luka su od 12-23°C. Ipak, on dobro izdržava i niske temperature, tako da mlade biljke mogu da podnesu kratkotrajnu negativnu temperaturu od -1°C, a starije do -6°C . Njegovo seme niče već na 3-5 °C, a optimalna temperatura za klijanje je 15 °C. Njegov period vegetacije traje od 90 do 180 dana.
Što se tiče vlažnosti vazduha, najbolje uspeva u područjima gde je vlažnost oko 70%.
Vrlo bitna stvar za uspešan uzgoj crvenog luka je da mu se obezbedi osunčano mesto sa minimum 8 sati sunčeve svetlosti dnevno.
Zemljište na kome se crveni luk uzgaja je od presudne važnosti za dobar prinos. On najbolje uspeva na dobro dreniranom zemljištu, gde se na površini zemlje ne zadržava previše vode. Ph vrednost zemljišta bi trebalo da bude između 6.2 i 6.8. Ukoliko je ona manja od preporučenog, u zemlju bi trebalo dodati mleveni krečnjak. Ukoliko je pak Ph vrednost viša od 6.8, u zemlju treba dodati tresetnu mahovinu.
Crvenom luku najviše prija peskovito rastresito zemljište, ali dobro uspeva i u glinastom, koje dobro upija i zadržava vodu.
Sadnja crvenog luka
Crveni luk se sadi u jesen ili na proleće, u zavisnosti od klimatskih uslova. Ukoliko se sadi na proleće, najbolje je sačekati da prođe prvi mraz, negde od sredine marta do sredine aprila, dok se jesenja sadnja preporučuje mesec dana pre prvog mraza.
Ova biljka se može gajiti iz semena, koje je najpogodnije za velike useve. Za sadnju u bašti, preporučljiv je uzgoj iz arpadžika (male glavice luka namenjene za setvu). Arpadžik bi trebalo da bude srednje veličine, jer manje glavice daju sitnije plodove, a krupne češće formiraju cvet. Da bi se ubrzalo klijanje i nicanje, arpadžik se može umotati u mokru krpu i tako ostaviti tri dana. Tokom tog perioda pokrenuće se klijanje i takav luk će brže rasti.
Razmak između glavica treba da bude 20x10cm u redu, a dubina u zemlji od 2-6cm. Pre sadnje, a nakon okopavanja zemljišta da bi bilo rastresitije, preporučljivo je zemljište posuti malom količinom mineralnog đubriva.
Pošto je crveni luk biljka koja ima veću potrebu za vodom, neophodno je češće je zalivati. Preporučljivo je uspostaviti sistem “kap po kap”, ukoliko su u pitanju veće površine. Takođe, zemljište je potrebno redovno čistiti od korova, naročito u fazi formiranja biljke.
Da bi crveni luk bolje uspevao, preporučuje se da se pored njega uzgaja šargarepa, jer ove dve biljke međusobno jedna drugu štite od napada štetočina.
Crveni luk se vadi kada stabljike polegnu po zemlji, što je obično u avgustu. Glavice ne bi trebalo da nakon toga ostaju u zemlji, jer mogu istruliti, ali i izgubiti na ukusu i kvalitetu. Čuvanje crvenog luka je najbolje u tamnim i hladnim prostorijama.
Sadnja crvenog luka u saksiji je u poslednje vreme sve prisutnija. Što se tiče uzgoja u saksiji, potrebno je da saksija bude dubine najmanje 25cm i prečnika oko 20cm, sa rupom u dnu, za drenažu. Što je saksija veća, u nju će stati više biljaka. Razmak između njih treba da bude 10-12cm, a dubina sadnje od 2.5-7cm. Zemljište može biti mešavina humusa i organskog komposta. Nakon sadnje, biljku treba obilno zaliti i staviti na osunčano mesto. Kada dostigne visinu od 15cm i širinu od 2.5cm, može se izvaditi iz zemlje i konzumirati ili čuvati.
Bolesti i štetočine
Jedna od najčešćih bolesti crvenog luka je ljubičasta pegavost, koja izaziva gljiva koja izaziva pojavu pega na listovima koji se kasnije suše. Javlja se u uslovima prevelike vlažnosti i temperature.
Trulež korena je gljivična bolest koja je često prisutna u uslovima prekomerne vlage u zemljištu, a manifestuje se truljenjem korena i propadanjem biljke.
Plamenjača je gljivična bolest koja takođe može napasti crveni luk, tj. njegove listove, koji postaju puni pega, prvo požute, zatim potamne, a na kraju se uvijaju i padaju na zemlju.
Protiv svih ovih gljivičnih bolesti treba koristiti fungicide, po mogućstvu bez previše hemijskih otrova.
Štetočine
Crveni luk je otporan na štetočine, a jedini koji mogu da nanesu štetu su crv luka i trips. Crv luka se hrani svim delovima biljke – korenom, stabljikom i lukovicom, posebno ako je još u razvoju, što može dovesti do propadanja biljke.
Tripsi su mali insekti koje sisaju sok iz luka i hrane se tkivom listova i cvetova. Posebno su aktivni u toplim i suvim uslovima. Najbolje sredstvo za borbu protiv crva i tripsa je korišćenje organskih insekticida.
Upotreba crvenog luka
Crveni luk se najčešće koristi u kulinarstvu. Većina nas ne može da zamisli neko dobro jelo ili salatu bez ove namirnice. Što se tiče njenih hranljivih vrednosti i lekovitih svojstava, one su zaista nezamenljive.
Crveni luk sadrži brojne vitamine i minerale, vlakna, ali i flavonoide – kvercetin i alicin. Tu je i visok sadržaj hroma. Kvercetin je antioksidans koji pomaže kod virusa i prehlada, a pokazao se delotvornim i kod herpesa i raka želuca. Alicin je odličan za lečenje kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska. Hrom reguliše nivo glukoze i povećava otpornost na insulin. Ovo je namirnica sa niskim glikemijskim indeksom, pa se preporučuje kod eliminacije viška kilograma i insulinske rezistencije.
Crveni luk se koristi i u narodnoj medicini, kao lek protiv disajnih oboljenja, kašlja, tromboze, začepljenih vena, zgrušavanja krvi, bolova u materici, otežanog mokrenja, kao i brojnih problema sa kožom – ekcema, pega, kurjih očiju, seboreje, opadanja kose itd.
