Pasulj (Phaseolus vulgaris) je jednogodišnja zeljasta biljka koja pripada familiji mahunarki (Fabaceae). Pored pasulja, među mahunarkama su najpoznatiji bob, grašak, leblebija, sočivo, rogač, soja…
Pasulj vodi poreklo iz Južne Amerike, a u Evropu je stigao u 16. veku, zajedno sa krompirom i kukuruzom. U početku uzgoja, bio je dostupan samo kao puzavica, a naknadnom selekcijom su razvijene sorte koje ne zahtevaju potporu za rast. Danas se ova biljka gaji u celom svetu i postala je jedna od najpopularnijih namirnica u ljudskoj ishrani.
Opšte karakteristike
Pasulj, u zavisnosti od sorte, može porasti do visine od 3m. Postoje niske i visoke sorte, od kojih ove druge zahtevaju potporu.
Koren ove biljke je vretenast, sa brojnim čvorovima. Stabljika je tanka i uspravna, a može da bude penjuća ili grmolika. Listovi su smešteni na dugim peteljkama i rastu naizmenično. Sastoje se od tri lista sa malom palisadom i zašiljenim vrhom.
Cvetovi su dvopolni i sakupljeni u grozdaste cvasti. Izvorna boja cvetova je ružičasta, ali nove sorte imaju i bele, žute i ljubičaste cvetove. Cveta tokom leta, a nakon toga, razvijaju se mahune dužine 10-20cm sa više semena bubrežastog oblika. Na rubovima mahune se stvaraju tzv. konci.
Zrna pasulja mogu biti različitih veličina i boja. Boje se kreću od bele do tamno ljubičaste i crne, a postoji i šareni pasulj, koji ima dve ili više boja. Veličina ide od sitnog do krupnog.
Sorte pasulja
Smatra se da postoji preko 70 sorti pasulja. Sve sorte se dele na niske – sa visinom od oko 60 cm, i visoke kojima treba potpora da bi rasle i idu u visinu i do preko 130 cm. U našoj zemlji najpopularnije sorte su:
- Tetovac – stara sorta niskog rasta, srednje bujnosti. Karakteristika tetovca je krupnije zrno bele boje i bubrežastog oblika. Tetovac je popularan jer je dosta otporan i nije zahtevan za uzgoj.
- Gradištanac – niskog rasta i odlične bujnosti. Ima bubrežasto zrno bele boje, srednje veličine. Kao i tetovac, otporan je na bolesti, lako se uzgaja i obilno rađa.
- Biser – niskog rasta, visine do 48cm. Ovo je rana sorta sa zrnom ovalnog oblika, bele boje. Otporan je na bolesti i daje jako dobar prinos.
- Galeb – može dostići visinu oko 45cm. Ima zrno romboinog nepravilnog oblika, bele boje. Sazreva ranije i ne zahteva preteranu brigu, a daje dobar prinos.
- Balkan – ima biserno bela, elipsasta zrna. Spada u srednje kasne sorte. Veoma je otporan na razne bolesti.
- Zlatko – visine do 45 cm, srednje bujnosti. Zrno mu je krupno, žute boje, valjkasto okruglog oblika. Prinos je vrlo dobar.
- Dvadesetica – visina stabla ide preko 45cm. Vrlo rana sorta sa belim zrnom valjkastog oblika. Ova sorta nije zahtevna i poseduje odličnu otpornost.
- Sremac –niskog rasta do 40 cm. Njegovo zrno je krupno, valjkasto, zelenkaste boje. Ovo je poprilično otporna sorta i uspeva da ostvari odlične prinose bez obzira na vremenske uslove.
Uslovi za uzgoj pasulja
Za uspešan rast pasulja neophodno je pratiti vremenske uslove. Najčešća greška je ako se posadi prerano, jer nezagrejano tlo može oštetiti klicu. Zato treba sačekati da se zemlja na dubini od 5 cm zagreje do 12-14°C. U našoj zemlji, to je najranije posle 20. aprila, a najbolje vreme za sadnju je od 25. aprila do 10. maja.
Zemljište treba da bude rastresito, plodno i humusno. Pasulj ne voli zbijena i kisela zemljišta.
Pošto pasulj ima izražene zahteve za vodom, zalivanje mora biti često, jer se samo tako može računati na dobar prinos. Što se tiče đubrenja, upotrebljavaju se azotna đubriva u manjim količinama i to samo na početku razvoja biljke.
Sadnja
Pre sadnje pasulja, seme mora da se odabere i pripremi. Seme treba da bude suvo, da nije smežurano, trulo i oštećeno. Pre sadnje preporučljivo je držati ga dva dana u sobi temperature oko 30°C. Za ubrzanje klijanja, seme bi trebalo staviti u vodu na jedan dan, a nekoliko minuta pre sadnje staviti u rastvor borne kiseline zbog zaštite od štetočina.
Ovu biljku treba saditi uz paradajz, krompir, tikvice, krastavac, spanać, zelenu salatu, ali izbegavati sadnju uz crni luk i beli luk. U našoj zemlji, pasulj se obično gaji uz kukuruz, jer oni imaju obostrane koristi od zajedničke sadnje.
Pasulj se može uzgajati i u kućnim uslovima – u saksijama i malim baštama. Ukoliko ste zainteresovani za proces gajenja ove biljke u svom domu, možete pročitati naš tekst “SAVETI ZA GAJENJE PASULJA U SAKSIJI”, gde smo korak po korak objasnili kako najlakše možete dobiti ovu ukusnu mahunarku u svom stanu ili kući.
Bolesti pasulja
Iako otporan na većinu bolesti, pasulj je ipak podložan njihovom uticaju. Najčešće bolesti su:
Antraknoza – bolest koja se prenosi preko semena. Pogoduju joj letnje kiše i toplo vreme. Na mahunama se pojavljuju mrkocrvene, okrugle, nekrotične pege, veličine od 5-7mm.
Rđa pasulja – pojavljuje se na kasnim sortama pasulja. Na naličju lista se stvaraju sitni beli sorusi koji kasnije poprimaju boju rđe, a ispunjeni su praškastom masom spora gljive. Lišće se brzo suši i otpada, a prinos je znatno umanjen.
Siva i bela trulež – na početku se stvara siva prevlaka na svim delovima biljke, koja se pretvara u miceliju nalik vati. Stabljike, mahune i lišće ubrzo propadaju.
Osim ovih, kod pasulja se javljaju i: plamenjača, bakterioze pasulja, oreolna pegavost lišća, virus mozaika pasulja, virus nekroze duvana, virus mozaika lucerke…
Dve najčešće štetočine na pasulju su:
- Pasuljev žižak – stvara larve u zrnu, koje se hrane njegovim sadržajem. Takvo zrno nije za upotrebu.
- Gusenice pamukove ili migracione sovice
Upotreba pasulja
Pasulj je namirnica koja je vrlo prisutna u kulinarstvu. Zrno pasulja ima veliku hranjivu vrednost, te je zato proglašen i “super hranom”. Sadrži proteine, vlakna, ugljene hidrate, većinu bitnih aminokiselina, vitamine (B6, B1, B2, folnu kiselinu), minerale (gvožđe, selen, kalijum, fosfor). U njemu nema masti, holesterola i natrijuma, a moge sorte pasulja su odličan izvor kalijuma.
U ishrani se koristi kuvan, sušen ili konzerviran. Od njega se prave jela u bezbroj kombinacija, a kod nas su najpopularniji čorbast pasulj i prebranac. Takođe, može se kombinovati i sa drugim namirnicama, poput paprike, paradajza, krompira i naravno mesa.
Lekovita svojstva pasulja su poznata još od davnina. Zbog antioksidativnog dejstva, pasulj sprečava pojavu mnogih bolesti i daje energiju čitavom telu. Novija istraživanja su pokazala da pasulj može da spreči rak debelog creva, prostate i pankreasa, a može biti koristan i u procesu mršavljenja.
Zbog težeg varenja, pasulj se ne preporučuje osobama koje imaju probleme sa crevima i želucem, ali i težim srčanim bolesnicima.
Savet: Da biste lakše svarili pasulj i da ne bi došlo do nadimanja, pre kuvanja ga potopite u vodu na oko 8 sati. Takođe, prilikom kuvanja, u vodu dodajte začine poput kima i nane.
