Begonija je veoma popularna ukrasna biljka koja krasi mnoge domove i bašte. Njen izgled, ali i način održavanja svrstavaju je u red cvetnica koje se rado gaje, te nije čudo što se može sresti u celom svetu.
U narodu, ova biljka je poznata i kao bombonica, mala begonija, devojačko srce.
Begonija je višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici Begoniaceae. Njeno poreklo se vezuje za Indiju i Južnu Ameriku, tačnije Brazil. Smatra se da ju je u 17. veku u Brazilu otkrio francuski botaničar Plumijer, koji joj je dao ime po tadašnjem guverneru Francuske Majklu Begoniju.
Po nekim podacima, begonija je iz Južne Amerike u Evropu stigla slučajno, u 19. veku, kada je iz Brazila transportovano zemljište u Nemačku. U ostacima zemljišta pronađene su sadnice koje su Evropljane osvojile svojom lepotom, te je ona počela da se uzgaja i u ovom delu sveta.
Opšte karakteristike
Ova višegodišnja žbunolika biljka, u zavisnosti od vrste, može narasti od 15 do 50cm. Njen koren je razgranat i ne previše dubok, a stabljika joj je mesnata i razgranata. Listovi su asimetrični, mesnati, okrugli ili srcoliki, a mogu biti u raznim nijansama, od zelene do bordo, u zavisnosti od vrste. Široki su i do 8cm, a dugi do 12cm.
Cvetovi mogu biti krupni, sitni, sa jednostavnim ili punim cvetovima, jednobojni, raznobojni i šarenoliki. Najčešće su roze, crvene ili bele boje. Nalaze se u pazusima lišća, gde je po nekoliko njih sakupljeno u cvatove. Begonija cveta u jesen i proleće. Plod begonije je kapsula u kojoj se nalaze sitne semenke.
Vrste begonije
Na svetu postoji više od 1000 vrsta begonije, a kod nas postoji oko desetak vrsta koje se uspešno gaje. Izdvajaju su one koje se uzgajaju u kući ili u bašti, a klasifikuju se i po tome da li su lisne ili cvetne. Prema građi korena, begonije se dele na begonije sa vlaknastim korenjem, rizomske i gomoljaste begonije.
Najpoznatije lisnate vrste su begonija Rex, Corallina, Metallic.
Begonija Reks ima velike listove u obliku srca koji su najčešće zelene, sive, smeđe ili crvene boje, s različitim šarama po njima.
Od cvetnih begonija, najpopularnije su begonija semperflorens, čiji su listovi zeleni ili crvenkasti i voštani, pa je nazivaju i voštana begonija, kao i gomoljasta begonija koja razvija velike crvene ili narandžaste cvetove.
U poslednje vreme, sve popularnija je i viseća begonija, koja se sadi u visećim saksijama i odlikuje se prelepim velikim roze cvetovima.
Ova biljka se uzgaja u kući, kao sobna biljka, i u baštama.
Klima koja odgovara Begoniji
Begonija je biljka poreklom iz toplijih krajeva, te ne podnosi niske temperature i mraz, što podrazumeva da se preko zime mora unositi unutra. Najviše joj prijaju temperature od 15-20 stepeni. Ne voli ni da bude izložena direktnom suncu, tako da je treba držati u senci tokom najtoplijih delova dana. Pošto voli svetlo, najbolje ju je postaviti na istočnu stranu, gde će dobiti dovoljno sunca koje još uvek nije jako.
Ukoliko se gaji napolju, neophodno je lukovice izvaditi iz zemlje pre pojave hladnog vremena i presaditi ih u saksiju koja se unosi unutra. Lukovice se mogu i odložiti preko zime na tamno mesto na sledeći način: nakon vađenja iz zemlje, potrebno ih je očistiti i ostaviti da se osuše na suncu do nedelju dana. Zatim svaku lukovicu treba uvaljati u sumporni prah i uviti u papirnu kesu. Jedna lukovica treba da bude u jednoj papirnoj kesi. Tako se mogu čuvati preko zime, i posaditi ponovo na proleće.
Zemljište
Kao i svaka sobna biljka, i begonija može uspešno rasti u supstratu za cveće. Ono što je bitno je da zemlja ne bude previše vlažna, jer može doći do truljenja korena. Da bi uspešno rasle i bolje cvetale, potrebno ih je redovno đubriti. U izboru đubriva, najbolje je uzeti neutralno, jer begonija ne voli ni kisela ni bazna đubriva.
Ukoliko se sadi napolju, treba znati da ova biljka voli plodno zemljište bogato hranljivim materijama. To se može učiniti dodavanjem treseta ili komposta. Takođe treba obezbediti i dobru drenažu.
Treba izbegavati sadnju begonije u oblastima sa jakim vetrom, jer ima slabe stabljike koje mogu biti oštećene velikim naletima vetra.
Sadnja
Begonija se može saditi iz semena ili iz lukovice, a takođe, može se saditi u saksijama ili u bašti. Najčešće se ipak, gaji u saksijama, bilo na otvorenom ili u zatvorenom, jer ne podnosi mraz, pa se na zimu mora vaditi iz zemlje.
Sadnja se obavlja na proleće, kada prođu mrazevi. Što se tiče izbora saksije, najbolje je odabrati širu i pliću, jer koren ove biljke više ide u širinu nego u dubinu. Zemlju ne treba napuniti do vrha, a lukovice je bolje ne stavljati duboko, već nekih 5cm od vrha. Ukoliko se sadi iz semena, njega treba samo blago utisnuti u pripremljenu zemlju.
Zalivanje
Zalivanje treba vršiti redovno, ali ne i prečesto. Nikad ne bi trebalo zalivati begoniju hladnom vodom, jer ona prilično loše podnosi velike razlike u temperaturi. Zato je neophodno da voda malo odstoji na sobnoj temperaturi.
Bolesti i štetočine
Begonija je sklona bolestima poput siea plesni i pepelnice, a od štetočina mogu je napasti lisne vaši.
Pepelnica i siva plesan se javljaju na proleće, kada je vlažno vreme, a uzrokuju nastanak malih, okruglih žuto-belih pega na lišću. Ukoliko se ne reaguje na vreme, ove bolesti se brzo šire, što može dovesti do propadanja cele biljke.
Lisne vaši se pojavljuju u kolonijama i lako se primećuju na celoj biljci. One sisaju sok iz biljke što može uzrokovati veliku štetu, a s obzirom da se vrlo brzo razmnožavaju, šteta može nastati i na okolnim biljkama.
Kao mere zaštite koriste se uobičajena hemijska sredstva za biljke cvetnice, koja se mogu kupiti u poljoprivrednoj apoteci.
Upotreba begonije
Begonija je prvenstveno dekorativna biljka, koja služi kao ukras u domovima i baštama.
Ipak, osim toga, begonija Semperflorens je i jestiva. Lišće i cvetovi se mogu konzumirati sveži, kuvani ili prženi. Ukus im je blago gorak, i imaju blago gorkast ukus.
Da li ste znali…
Većina vrsta begonija je otrovna za kućne ljubimce, dok su za ljude bezopasne, iako mogu izazivati alergije. Stoga ovu biljku treba držati dalje od kućnih ljubimaca.
